Одбрамбене потребе Новог Зеланда су скромне јер су процене да су шансе за спољни напад мале,[2]али је ипак учествовао у светским сукобима од којих је најзначајније учешће у Галипољској операцији, бици за Крит,[3]Другој бици код Ел Аламејна,[4]бици за Монте Касино.[5] Галипољска операција је била од изузетне важности за изградњу националног идентитета[6][7] и јачање АНЗАК (енгл.Australian and New Zealand Army Corps) традиције.[8] У Првом светском рату је погинуло око 18.500 Новозеланђана а 41.000 је рањена од око 103.000 бораца на тадашњу популацију од једног милиона.[9] Нови Зеланд је такође одиграо кључну улогу у јединој бици у Јужној Америци током Другог светског рата, бици код Ла Плате[10] као и у бици за Британију.[11][12] Током рата САД су имале око 400.000 војника стационираних на Новом Зеланду.[13]
Новији сукоби
Поред оба светска рата и рата у Вијетнаму, Нови Зеланд је учествовао и у Корејском рату, Другом бурском рату,[14]Побуни у Малаји,[15]Заливском рату и Рату у Авганистану. Током Рата у Ираку Нови Зеланд је одбио учешће у директном сукобу већ је на годину дана послао тим инжењера да помажу у обнови државе. Нови Зеланд је учествовао и у миротворачким мисијама у Киперу, Сомалији, Босни и Херцеговини, на Синају, Анголи, Камбови, на Иранско-ирачкој граници, на Бугенвилу, на Источном Тимору и на Соломонским острвима.[16]
Референце
^„Welcome to NZDF”. New Zealand Defence Force. Архивирано из оригинала 03. 07. 2020. г. Приступљено 11. 1. 2011.
Ayson, Robert (2007). „New Zealand Defence and Security Policy,1990–2005”. Ур.: Alley, Roderic. New Zealand In World Affairs, Volume IV: 1990–2005. Wellington: Victoria University Press. стр. 132. ISBN9780864735485.