Орешац (Вршац)

За другу употребу, погледајте страницу Орешац.
Орешац
Румунска Православна црква
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ГрадВршац
Становништво
 — 2011.Пад 382
 — густина34/km2
Географске карактеристике
Координате44° 57′ 17″ С; 21° 16′ 13″ И / 44.954666° С; 21.270333° И / 44.954666; 21.270333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина73 m
Површина12,2 km2
Орешац на карти Србије
Орешац
Орешац
Орешац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број013
Регистарска ознакаVŠ

Орешац је насеље у Србији у граду Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 382 становника.

Овде се налази ФК Јединство Орешац.

Историја

У протеклом периоду Орешац је имао више имена: Орошиа -1462. године, Орашич-1690. године, Орешац-1713. године, Homokdiód -1911. године, a од 1919. године Орешац.

У орешачком атару, на једној хумци (Жидовар), налази се откоп, који је крајем бронзаног доба био насељен. Ископине из тога места упућују у ватински културни круг.

Године 1462. име насеља на овом месту је било Оришија. После 1690. — Орич, који је 1713. године бројао 13 домова. Придошли су Румуни 1749. године, па се број домова попео на 46. По аустријском царском ревизору Ерлеру место је 1774. године имало милитарски статус, а припадало Вршачком округу и дистрикту. Становништво је било измешано, српско и влашко.[1] Године 1782. пописано је 536 православаца. Године 1871. је сазидана румунска црква, тада заједничка српска и румунска. Године 1910. извршена је подела црквене имовине између Срба и Румуна. Црква је остала Румунима, који су исплатили Србима њихов део. Срби су 1912. године подигли нову цркву.

Прираст становништва последњих деценија био је: 1869 — 552 становника; 1881 — 615; 1890 — 738; 1900 — 682; 1910 — 766 становника. На дан 31. јануара 1821. године пописано је 713. становника, од којих је било: Срба — 319; Румуна — 350; Рома — 44.[2]

Демографија

У насељу Орешац живи 337 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,8 година (41,4 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 136 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 801
1953. 840
1961. 813
1971. 738
1981. 647
1991. 570 501
2002. 420 531
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Румуни
  
 196 46,66%
Срби
  
 171 40,71%
Роми
  
 41 9,76%
Мађари
  
 8 1,90%
Хрвати
  
 1 0,23%
Македонци
  
 1 0,23%
непознато
  
 0 0,0%


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 1
  
  
 3
80+ 4
  
  
 5
75—79 10
  
  
 9
70—74 12
  
  
 26
65—69 15
  
  
 15
60—64 12
  
  
 15
55—59 14
  
  
 10
50—54 14
  
  
 12
45—49 23
  
  
 13
40—44 10
  
  
 17
35—39 11
  
  
 8
30—34 5
  
  
 14
25—29 14
  
  
 4
20—24 18
  
  
 14
15—19 14
  
  
 9
10—14 14
  
  
 11
5—9 10
  
  
 10
0—4 10
  
  
 14
Просек : 41,4 44,2
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 188 197 207 188 185 166 136
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 26 43 17 20 15 8 4 2 0 1 3,09
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 177 46 118 9 4 0
Женски 174 16 118 40 0 0
УКУПНО 351 62 236 49 4 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 109 80 0 0 3
Женски 64 54 0 0 0
УКУПНО 173 134 0 0 3
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 4 8 1 3
Женски 0 0 4 0 0
УКУПНО 0 4 12 1 3
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 4 0 0
Женски 0 1 1 2 1
УКУПНО 0 1 5 2 1
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 4 0 0 2
Женски 1 0 0 0
УКУПНО 5 0 0 2

Референце

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9. :85-86
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена литература

  1. Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927 „Напредак Панчево”,
  2. Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.
  3. Историјски преглед Подунавске Области Банатски део написао: Felix Milecker библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  4. »Летопис« Општина у јужном Банату: „Банатска места и обичаји” Марина (Беч 1999).

Спољашње везе

Орешац на Викимедијиној остави.