Опунција (Opuntia ficus-indica) је грмолики, разгранати кактус, пореклом из Мексика, али се често може видети као одомаћена, самоникла врста дуж јадранске обале. У континенталним подручјима гаји се често као собна биљка. Има сочне и укусне, јестиве плодове који се називају још и индијске смокве.
Латинско име рода Opuntia потиче од имена античког грчког града Опуса (спомињe га Хомер у Илијади и Пиндар у својим певањима). Код Плинија је назив можда за једну врсту смокве.[2] Име врсте ficus-indica сложеница је од грчких речи ficus (смоква) и indica (индијски).[3]
Распрострањеност
Изванредни примерак опунције у Јужној Африци
Опунција води порекло из Мексика, одакле је у 16. веку пренет у Европу. Одомаћио се на Медитерану, где често подивља из културе, па се самоникло среће уз морску обалу.[4] Данас је раширен у умереном и тропском појасу широм света.[1] У хладнијим климатским зонама гаји се као собна врста.[5]
Опис врсте
Опунција је грмолики кактус, висине 1−3 m. Стабло је густо разгранато, а огранци су елиптични, пљоснати и меснати. Могу бити дуги и до 50 cm. Обрасли су ситним бодљама које расту у чуперцима на свим деловима биљке. Цветови су двополни, жути, пречника 6−7 цм, са многобројним латицама. Развијају се уз горњи руб огранка. Цветају од јуна до септембра. Опрашују их инсекти.[5][4]
Плодови се, у ботаничком смислу, убрајају у бобице. Сочни су и крупни, величине јајета. Могу бити црвене, жуте или љубичасте боје, а као и цела биљка, обрасли су чуперцима бодљи. У плоду има мало семена, или их нема уопште. Јестиви су.[6]
Чланци стабла са трњем
Нови избојак
Цветови
Плодови
Услови станишта
Опунција захтева веома добро дренирано земљиште, најбоље песковито, благо киселе до неутралне реакције (pH 6−7,5). Током зиме захтева суво земљиште, док јој током вегетационог периода прија умерено влажно. Захтева доста топлоте и сунчеве светлости, па јој највише одговарају јужне експозиције, заштићене од хладних зимских ветрова и киша. Не може расти у хладовини.[5] Отпоран је на посолицу, али избегава положаје изложене јакој бури. На Медитерану расте на стенама и литицама.[4]
Опунција се размножава семеном и реѕницама од сочних, зелених огранака.[5] Сматра се инвазивном врстом због свог лаког размножавања. Отпорна је врста и смањује биоразноликост других биљних врста уз обалу.[3]
Употреба
Плодови опунције различитих бојаПресечени плодови опунцијеОљуштени плод, припремљен за јело
У многим подручјима са топлом и умереном климом опунција се узгаја због својих сочних, слатких и укусних плодова.[5] Ови плодови још се називају и индијске смокве. Добри су за јело сирови, али се од њих могу спремати и џемови и мермеладе. У неким земљама припремају се и цветови, као укусно барено поврће.[4] Најновијим научним истраживањима утврђено је да су плодови опунције обилују високим садржајем витамина Ц, а богати су и витаминима Б1 и Б2 и провитамином А. Имају знатну количину пигмената и полифенола, а такође су и важан извор прехрамбених елемената као што су дијетална влакна, аминокиселине и минерали. Кактусов плод, због свог нутритивног садржаја, односно ниског садржаја масти и угљених хидрата, а високог садржаја воде и дијетних влакана спада у нискоклаоричне плодове.[7]
При брању и конзумирању плодова треба пазити на ситне бодље на кори, које се могу забити у прсте и уста. Зато их је најбоље брати у рукавицама, а плод пререзати уздужно и из њега извадити сочни, меснати део. Прекомерно конзумирање плодова опунције може изазвати дијареју.[6]
Цвет и стабло опунције делују као антиспазмолитик и диуретик, па су се као такви користили у народној медицини. Осим тога стабљике су везиване око повређених екстремитета као мера прве помођи. Цветови су се користили за смањење крварења и проблеме гастро-интестиналног тракта, посебно дијареју, колитис и синдром нервозних црева, као и у лечењу увећане простате.[5]
У савременој медицини прва истраживања опунције започела су испитивањем састава стабљике, а затим и плодова у погледу диуретских ефеката. Прве студије су показале диуретска и антиоксидативна својства која су уско везана за конзумацију свјежег плода. Позитивни резултати доказали су веома значајан нутриционистички бенефит плода опунције. Сва откривена и доказана својства указују на велику могућност примене овог плода код диуретских болести, антиоксидативне заштите организма, као и у очувању нормалне телесне тежине.[7]
Из стабљика опунције добија се једна врста гуме, која се користи за жвакање, или помешана са уљем, за израду свећа. Сок од куваних огранака је врло лепљив и додаје се гипсу, кречу и другим сличним материјалима како би боље приањали за зидове.[5] Од семена се добија биљно уље, које је ретко на тржишту због високе цене, а користи се у козметици.[3]
Занимљивости
Грб Мексика.
Опунција се, због укусних плодова, уведена у културу још у предколумбовској Америци. Још у то доба био је познат велики број вештачки узгојених култивара.[4]
Ова изузетна биљка налази се на актуелном, као и на свим ранијим грбовима Мексика.[8]
^de Lourdes Aguilar Enríquez, María; de la Paz Pérez Olvera, Carmen; de la Paz Pérez Olvera, Socorro (2004). „LA FLORA DEL ESCUDO NACIONAL MEXICANO”(PDF). Polibotanica. México. 18: 53—73. Архивирано из оригинала(PDF) 24. 09. 2015. г. Приступљено 14. 12. 2016.
_(18157916621).jpg)
.JPG)
.jpg)
