Различите врсте оптичких дискова дуго су се користиле за складиштење података, пре свега музике и филмова. Поред овога, с појавом уређаја који су омогућили нарезивање произвољне врсте података на оптичке дискове, овакви дискови неко време користили су се и за пренос података између разунара и прављење резервних копија података (енгл. backup). Иако је појавом флеш-дискова и широкопојасног интернета оптичка технологија донекле инстиснута, она се и даље у некој мери користи.
У рачунарству и технологијама снимања оптичких дискова, оптички диск (ОД) је раван, обично кружни диск који кодира бинарне податке (битове) у облику удубљења и набора на посебан материјал, често алуминијум,[1] на једној од својих равних површина. Његова главна употреба је физичка ванмрежна дистрибуција података и дугорочно архивирање. Промене од јаме до узвишења или супротно одговарају бинарној вредности од 1; док никаква промена, без обзира да ли се налази на равни или у јами, одговара бинарној вредности од 0.
Принцип рада
Код оптичких дискова фокусирани ласер наноси запис прогоревањем емулзије пластичног диска. Приликом читања, ласером се утврђује постојање неравнина насталих прогоревањем.
Врсте оптичких дискова
Аudio CD (енгл. compact disc digital audio, CDDA) стандард је некопримованог дигиталног записа музике који је могуће пуштати и на обичним музичким уређајима. На један аудио CD може да стане до 80 минута стандардно снимљеног звука.
CD-ROM (енгл. compact disc read-only memory) садржи податке који се могу само читати. Капацитет ових дискова је око 700 MB (може да буде и до 900 MB). С временом су постали доступни уређаји који су омогућавали креирање (каже се и нарезивање или пржење (енг. burning) ових дискова и у оквиру стандардниих рачунара. Брзина нарезивања је мања него брзина читања.
CD-RW (енгл. compact disc-rewritable)је диск сличних карактеристика као CD-ROM, али који могућава и читање и (вишеструко) брисање и писање.
DVD (енгл. digital versatile disc) је диск веће густине ѕаписа него CD који омогућава складиштење веће количине података (обично око 4.7 GB). Као што се CD користи за запис музике и може да се пуђта и ван рачунара, тако се DVD користи за видео-запис и може се пуштати на уређајима (енгл. DVD Player) прикљученим на телевизор. Слично као и код CD технологије, DVD се може класификовати на DVD-Video, DVD-ROM, DVD-R, DVD-RW.
BD (енгл. blu-ray disc) је диск још веће густине записа, који омогућава запис знатно веће количине података (обично око 25 GB). И овај диск је пре свега намењен за запис филмова, и то у високој резолуцији.
