Операнд је аргумент оператора.

Оператори, као специјални случајеви функција, имају своје аргументе и ти аргументи се називају његовим операндима. Изузетак су нуларни оператори, који немају операнде.

Имајући у виду операцију сабирања (нпр. цијелих бројева), бинарни оператор ${\displaystyle +}$ има два операнда; нпр. у изразу ${\displaystyle a+b}$, ${\displaystyle a}$ и ${\displaystyle b}$ су операнди оператора ${\displaystyle +}$.

Унарни логички оператор негације у математичкој логици има увијек само један операнд, и то је исказ који се негира; нпр. при негацији ${\displaystyle \lnot p}$, ${\displaystyle p}$ је операнд оператора ${\displaystyle \lnot }$.

Ријеч „операнд“, као и ријеч „операција“, има коријен у латинској ријечи „opus, operis, n.“, што значи „рад“, односно у одговарајућем глаголу „operare“. „Онај који ради“ би на латинском гласило „оператор“, а пасивни облик глагола, који се у латинском језику гради додавањем суфикса „нд“ на основу презента, би гласио „операнд“ и значио „рађен“, „обрађен“ исл.

• Оператор
• Арност