| Кајо Дуилио |
|---|
|
| Тип | Оклопњаче |
|---|
| Држава | 
Краљевина Италија |
|---|
| Завршетак градње | 1873—1882. |
|---|
|
| Депласман | Стандардни 11.138; Пуни 12.265 |
|---|
| Дужина | 103 m |
|---|
| Ширина | 19.7 m |
|---|
| Газ | 8,8 m |
|---|
| Погон | 8 котлова ложених угљеном
2 мотора |
|---|
| Снага | 7.710 |
|---|
| Брзина | 15 чворова |
|---|
| Доплов | 3.760 km са 10 чворова |
|---|
| Посада | 420 |
|---|
| Наоружање | 4 x 450/20 mm главних топова
3 x 120 mm тешких секундарних топова
2 x 75 mm топова
8 x 57 mm топова |
|---|
| Оклоп | 550 mm |
|---|
Кајо Дуилио (итал. Caio Duilio; име по једном конзулу римске републике, Гају Дуилију) била је класа оклопњача саграђених за Италијанску морнарицу. Саграђена су два брода те класе: Кајо Дуилио (1876) и Енрико Дандоло (1878).
Грађене су по пројекту италијанског поморског официра Бенедета Брина. Бродови су били једни од најбољих своје епохе те су могли да држе у шахи француске ратне бродове.
Ови бродови су били у целости изграђени од гвожђа. Имали су веома ниску висину палубе над водом. Официри су имали просторе на прамцу.
Подаци
