Носач авиона Ентерпрајз (CVN-65) |
---|
|
|
Класа | Ентерпрајз |
---|
Каријера | |
---|
Кобилица постављена | 4. фебруар 1958. |
---|
Поринут | 24. септембар 1960. |
---|
У служби од | 12. јануар 1962. - данас |
---|
|
Депласман | 73.858 тона стандардни депласман 93.970 тона пуни депласман |
---|
Дужина | 342 метра |
---|
Ширина | 40,5 метара (водена линија) 78,4 максимална |
---|
Газ | 12 метара |
---|
Погон | 8 × Westinghouse A4W нуклеарни реактор |
---|
Брзина | 33.6 чвора |
---|
Посада | 5828 |
---|
Наоружање | 2× NATO Sea Sparrow лансера 2× 20 mm Phalanx CIWS 2x RAM лансера Авиони: максимално 90 (70 уобичајно) |
---|
Носач авиона Ентерпрајз (CVN-65), раније CVA(N)-65 (engl. USS Enterprise (CVN-65)) је повучени амерички носач авиона на нуклеарни погон. Ентерпрајз је први свјетски носач авиона на нуклеарни погон и осми брод Америчке морнарице који носи ово име. Ентерпрајз је, као и његов претходник добио надимак „велики Е“,[1]најдужи је ратни брод на свијету, и једанаести најтежи носач авиона, одмах иза 10 носача авиона класе Нимиц.
Изградња брода започела је 1958. у бродоградилишту Newport News Shipbuilding. Четири године касније, 12. јануара 1962. брод је кренуо на своје прво путовање у трајању од три мјесеца, током којих је учествовао у низу вјежби како би се утврдио пуни капацитет носача авиона на нуклеарни погон.
Ентерпрајз је био замишљен као први носач авиона у својој класи, те је требало бити изграђено још пет носача авиона исте класе, међутим због превеликих трошкова изградње и одржавања, преостали носачи никада нису изграђени, те је Ентерпрајз остао једини носач своје класе. Ентерпрајз је једини носач авиона који има више од два нуклеарна реактора (има их чак осам).[1]
Од септембра 2010, матична лука Ентерпрајза је Норфок у Вирџинији. Због старости и трошкова употребе повучен је 1. децембра 2014. Зависно од завршетка изградње, његова замена биће носач авиона „Џералд. Р. Форд“. Ентерпрајз је најдуже био у активној служби у Америчкој морнарици, 50 година непрекидно.[2]
Види још
Референце
Спољашње везе