Никола Поповић (Подгорица, 17. јул 1931 – Париз, 6. март 2003) био је југословенски филмски продуцент.

По завршетку Правног факултета радио је као новинар у Радио Титограду. 1959. године долази на место заменика директора филмског предузећа Ловћен филм у Будви где остаје до 1961. године када прелази у самосталне филмске раднике. Током своје каријере постао је један од најбољих и најцењенијих директора филма. Радио је као заменик директора продукције на реализацији једног од најспектакуларнијих и највећих филмских пројеката филм Битка на Неретви.

Почетком 1970-их предузеће Босна филм из Сарајева ангажује га за главног директора продукције филма Сутјеска. Поред тога што је окупио велике југословенске филмске звезде ( Бата Живојиновић, Љубиша Самарџић, Милена Дравић, Борис Дворник, Неда Арнерић) окупио је великане светске глуме попут Ричарда Бартона, Ирене Папас и других.

Потписао је као директор филма продукцију филмова Здравка Велимировића, Мила Ђукановића, Предрага Голубовића, Микија Стаменковића. Радио је као директор филма једне од најгледанијих комедија Слободана Шијана Ко то тамо пева, филмове Живка Николића Бештије и Чудо невиђено, филм Михајла Вукобратовића Није лако са мушкарцима итд.

Поред продукције, бавио се писањем сценарија и режијом. За дугометражни документарни филм Преци и потомци на 37 фестивалу југословенског документарног и краткометражног филма добио је Гран при. За свој рад добио је многе награде и признања као што су: Орден заслуга са сребрним венцом, Орден заслуга за народ, Тринаестојулска награда, Новембарска награда Цетиња итд.

Није успео током живота да испуни жељу да реализује играни филм о краљици Јелени Савојској.

Преминуо је 2003. године у Паризу.

• Ка продуцентској кинематографији у Србији

• Никола Поповић на сајту IMDb (језик: енглески) 
• [1] - Intervju za list Duga 1978