Средњу школу је завршио у Липљану, а факултет у Приштини и Београду.[2] Према званичној биографији, дипломирани је економиста.[3] Године 1997. почео је да ради у пунионици Кока-коле у Липљану, где је радио до НАТО бомбардовања 1999. током рата на Косову и Метохији када је фабрика угашена и никада више није обновљена.[2]
Године 2006. био је један од оснивача Самосталне либералне странке (СЛС), странке српске мањине на Косову и Метохији. Дана 9. јануара 2008. именован је за министра рада и социјалног старања Косова у оквиру владе Хашима Тачија, а на тој функцији је био до 2014. године.[4] Навео је да је најбољи период развоја „политичког бића Срба“ од 2008. до 2012. године, када је између осталог донета и Декларација о независности Косова.[2][1]
На парламентарним изборма 2014. ПДС је освојио 0,82% гласова, а Рашић је изабран за народног посланика Скупштине Републике Косово.[3] Убрзо након тога, придружио се посланичкој групи Српске листе (СЛ) коју подржава Влада Републике Србије. У време сарадње са Српском листом тврдио је да Срби „просто немају другу државу, нити виши орган власти него што је Београд”, критикујући албанске политичаре јер не спроводе Бриселски споразум.[6] Године 2015. био је кандидат за председника општине Грачаница, а заузео је друго место иза Владете Костића из Српске листе.[7]
Прогресивна демократска странка учествовала је на парламентарним изборима 2019. као део Коалиције за слободу. Коалицију су првобитно чинили Европски покрет Срба са Косова и Метохије на чијем је челу Рада Трајковић и Нова партија Косова на челу са Драгишом Мирићем. Мирићева странка је напустила је коалицију због спота предизборне кампање који је Рашић снимио на албанском језику. Спот су критиковали и Српска листа и српски политичари.[8][9] Коалиција није успела да освоји ниједно посланичко место, добивши само 0,08% гласова.[10]
Председник Владе Републике КосовоАљбин Курти именовао је Рашића 2. априла 2020. за директора Канцеларије за заједнице.[11] Рашић је 23. априла поднео оставку због оптужнице против њега за наводну злоупотребу службене дужности,[12] а наследио га је Цветко Вељковић.[13]
На парламентарним изборима 2021. подржао је Грађанску иницијативу „За слободу, правду и опстанак” (ГИ СПО) јер није могао да се кандидује због оптужнице у току.[14] Током предизборне кампање, Рашић и Цветко Вељковић су заједно са Аљбином Куртијем посетили Штрпце.[15] Листа није освојила ниједно место у Скупштини.[16]
Дана 8. новембра 2022. ослобођен је оптужби за злоупотребу службене дужности.[17] Аљбин Курти је 1. децембра 2022. именовао Рашића за министра за заједнице и повратак након што је место било упражњено скоро месец дана након оставке Горана Ракића и бојкота косовских институција од стране Српске листе (СЛ).[18] Курти је изјавио да је увек ценио Рашићеву „коректност и одлучност”.[19] Рашић је најавио да ће за свог саветника именовати Раду Трајковић.[20]
Српска листа је реаговала саопштењем да је Рашићево именовање противуставно јер га нису подржали српски народни посланици, те најавила да ће поднети жалбу Уставном суду.[21][22] Директор Канцеларије за Косово и МетохијуПетар Петковић назвао је Рашића „Куртијевом марионетом”.[23]Председник Републике СрбијеАлександар Вучић назвао је Рашића и Трајковићеву „најгорим српским олошем”, додајући да „немају ничије поверење у Србији, али имају поверење Аљбина Куртија и западних агентура”.[24] Портпарол ЕУ Петер Стано изјавио је да именовање Рашића није у сладу са Уставом, али да је то на Уставном суду да утврди.[25]
На седници Владе Републике Косово 14. децембра 2022. био је међу министрима који су гласали за изградњу полицијских база у општини Лепосавић у катастарској зони Бистрица и катастарској зони Горњи Јасеновик у општини Зубин Поток, обе са српском већином. Поред тога, гласао је и за формирање Организационог одбора за обележавање „15 година од проглашења независности Косова” и „25 година епопеје Ослободилачке војске Косова (ОВК)”.[26]
Контроверзе
Рашићев син тинејџер је 22. фебруара 2021. претучен у средњој школи у Лапљем Селу, а Аљбин Курти је овај инцидент назвао „нападом на Ненада Рашића”.[27]
Након што је 14. децембра 2022. на седници Владе Републике Косово гласао за изградњу база Полиције Косова у општинама са српском већином упркос томе што су Срби изашли из ове институције, те за формирање Организационог одбора за обележавање „15 година од проглашења независности Косова” и „25 година епопеје Ослободилачке војске Косова (ОВК)”, критикован је од стране већине српског становништва на Косову и Метохији.[28]
^ абв„Nenad Rašić isključen iz SLS-a”. Radio KiM. Архивирано из оригинала 01. 12. 2022. г.Непознати параметар |arhiviranjeURL= игнорисан [|arhiviranjeurl= се препоручује] (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjeURL= и |archive-url= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjedatum= и |archive-date= (помоћ)