PROFILPELAJAR.COM

Незапосленост, у економским терминима, појављује се ако постоје квалификовани радници који су вољни радити, али не могу наћи посао.^[1] Дакле, незапослене особе су старије од 16 година, способне и вољне радити и активно траже посао, али су без посла.^[2] Стопа незапослености је број незапослених радника подељен са укупним бројем становништва способног за рад (односно особе између 16 и 65 година).^[3]

Врсте незапослености

Економисти идентификују 3 различите врсте незапослености:

Фрикцијска незапосленост
Структурна незапосленост
Циклична незапосленост

Фрикцијска незапосленост

Фрикцијска незапосленост настаје због непрекидног кретања људи између регија и радних места или кроз различите фазе животног циклуса.

Фрикциона незапосленост кореспондира са непопуњеним радним местима у истим занимањима и истим местима. Потиче из сталног кретања људи између запослења и уласка и изласка из контингента радне снаге. Тачан број незапслених по овом основу зависи од циркулације, брзине, ефикасности оних који траже запослење и оних који нуде слободна радна места.

Основне карактеристике фрикционе незапослености: 1) Погађа релативно велики број људи, 2) Тежи да буде кратког рока, 3) Немогуће је остварити нулту стопу незапослености.

Добра страна фрикционе незапослености јесте чињеница да период потраге за послом пружа могућноста откривања који се све послови нуде, које способности се захтевају и на који начин су плаћене.

Структурна незапосленост

Структурна незапосленост означава раскорак између понуде и потражње за радницима. Раскораци могу настати зато што потражња за једном врстом расте, док се потражња за неком другом врстом смањује, а понуда се не прилагођава брзо.

Циклична незапосленост

Циклична незапосленост се јавља онда кад је укупна потражња за радом ниска услед периодичних лоших економских, друштвених или социјалних циклуса. Како укупна потрошња пада, незапосленост расте практично свуда.^[4] Оваква врста незапослености погађа више радника на дужи период него друге врсте незапослености (сезонска, структурална, професионална и др).^[5]^[6]

Посматрајући вољу радника да ради при одређеној висини плате, разликујемо:

Добровољну незапосленост
Присилну незапосленост

Добровољна незапосленост

Добровољна незапосленост настаје онда када радници не желе радити по тренутним тржишним платама.

Присилна незапосленост

За раднике кажемо да су присилно незапослени када желе радити за плате какве превладавају на тржишту, али не могу наћи посао.

Класична незапосленост

Класична или стварна незапосленост настаје када су реалне плате за посао постављене изнад нивоа рашчишћавања тржишта, што доводи до тога да број лица која траже посао премаши број слободних радних места. С друге стране, већина економиста тврди да, пошто плате падају испод нивоа погодног за живот, многи одлучују да одустану од тржишта рада и не траже више посао. То је посебно тачно у земљама у којима се породице са ниским приходима подржавају путем система социјалне заштите. У таквим случајевима, плате би морале бити довољно високе да би мотивисале људе да изаберу запослење уместо онога што примају путем социјалне заштите. Плате испод нивоа неопходног за одржавање живота вероватно ће резултирати мањим учешћем на тржишту рада у горе наведеном сценарију. Осим тога, потрошња добара и услуга примарни је покретач повећане потражње за радном снагом. Веће плате доводе до тога да радници имају више прихода на располагању за потрошњу добара и услуга. Због тога веће плате повећавају општу потрошњу, а као резултат тога расте потражња за радном снагом и смањује се незапосленост.

Многи економисти тврде да се незапосленост повећава са повећањем владиних прописа. На пример, закони о минималној плати подижу трошкове неких радника са ниским квалификацијама изнад тржишне равнотеже, што резултира повећањем незапослености, јер људи који желе да раде по текућој стопи не могу (јер је нова и већа принудна зарада сада већа од вредности њиховог рада).^[7]^[8] Закони који ограничавају отпуштања могу смањити вероватноћу да ће предузећа уопште запошљавати, јер запошљавање постаје све ризичније.^[8]

Међутим, тај аргумент превише поједностављује однос између плата и незапослености занемарујући бројне факторе који доприносе незапослености.^[9]^[10]^[11]^[12]^[13] Неки научници, као што је Мурај Ротбард, сугеришу да чак и друштвени табуи могу спречити пад плата на ниво рашчишћавања тржишта.^[14]

У књизи Без посла: Незапосленост и влада у Америци двадесетог века, економисти Ричард Ведер и Ловел Галавај тврде да емпиријски подаци о стопама плата, продуктивности и незапослености у Америци потврђују класичну теорију незапослености. Њихови подаци показују снажну корелацију између прилагођене реалне плате и незапослености у Сједињеним Државама од 1900. до 1990. Међутим, они тврде да њихови подаци не узимају у обзир егзогене догађаје.^[15]

Извори

^ „OECD Data:Employment rate by age group”.
^ „OECD Statistical Glossary: UNEMPLOYED”. Архивирано из оригинала 16. 10. 2020. г. Приступљено 31. 07. 2021.
^ „OECD Statistical Glossary: UNEMPLOYMENT RATE (HARMONISED)”. Архивирано из оригинала 02. 08. 2020. г. Приступљено 31. 07. 2021.
^ Keynes, John Maynard (2007) [1936]. The General Theory of Employment, Interest and Money. Basingstoke, Hampshire: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-00476-4. Архивирано из оригинала 16. 3. 2009. г.
^ Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
^ Harris, Seymour E. (2005). The New Economics: Keynes' Influence on Theory and Public Policy. Kessinger Publishing. ISBN 978-1-4191-4534-6.
^ Hayek, F. A. (1960). The Constitution of Country. Chicago: University of Chicago Press.
^ ^а ^б Anderton, Alain (2006). Economics (Fourth изд.). Ormskirk: Causeway. ISBN 978-1-902796-92-5.
^ Garegnani, P. (1970). „Heterogeneous Capital, the Production Function and the Theory of Distribution”. Review of Economic Studies. 37 (3): 407—436. JSTOR 2296729. doi:10.2307/2296729.
^ Vienneau, Robert L. (2005). „On Labour Demand and Equilibria of the Firm”. [[The Manchester School (journal)|]]. 73 (5): 612—619. S2CID 153778021. doi:10.1111/j.1467-9957.2005.00467.x.
^ Opocher, Arrigo; Steedman, Ian (2009). „Input Price-Input Quantity Relations and the Numéraire”. Cambridge Journal of Economics. 3 (5): 937—948. doi:10.1093/cje/bep005.
^ Anyadike-Danes, Michael; Godley, Wyne (1989). „Real Wages and Employment: A Skeptical View of Some Recent Empirical Work”. [[The Manchester School (journal)|]]. 62 (2): 172—187. doi:10.1111/j.1467-9957.1989.tb00809.x.
^ White, Graham (2001). „The Poverty of Conventional Economic Wisdom and the Search for Alternative Economic and Social Policies”. The Drawing Board: An Australian Review of Public Affairs. 2 (2): 67—87.
^ Rothbard, Murray (1963). America's Great Depression. Princeton: Van Nostrand. стр. 45.
^ Vedder, Richard; Gallaway, Lowell (1997). Out of Work: Unemployment and Government in the Twentieth-Century America. New York: NYU Press. ISBN 978-0-8147-8792-2.

Литература

Farmer, Roger E. A. (2001). „Unemployment”. Macroeconomics (Second изд.). Cincinnati: South-Western Publishing. стр. 173—192. ISBN 978-0-324-14964-7.
Kalecki, Michał (1943). „Political aspects of full employment” (PDF). The Political Quarterly. 14 (4): 322—331. doi:10.1111/j.1467-923X.1943.tb01016.x.
McGaughey, Ewan (10. 1. 2018). „Will Robots Automate Your Job Away? Full Employment, Basic Income, and Economic Democracy”. Centre for Business Research, University of Cambridge, Working Paper No. 496. S2CID 219336439. SSRN 3044448 . doi:10.2139/ssrn.3044448.
Reich, Robert B. (2010). Aftershock: The Next Economy and America's Future (1st изд.). Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-307-59281-1.
Romer, David (2011). „Unemployment”. Advanced Macroeconomics (Fourth изд.). New York: McGraw-Hill Education. стр. 456—512. ISBN 978-0-07-351137-5.
Simonazzi, Annamaria; Vianello, Fernando (2001). „Financial Liberalization, the European Single Currency and the Problem of Unemployment”. Ур.: Franzini, M.; Pizzuti, F. R. Globalization, Institutions and Social Cohesion. Heidelberg: Springer. ISBN 978-3-540-67741-3.
Beveridge, William H. (1944). Full Employment in a Free Society (1st изд.). Allen & Unwin. . in Great Britain.
Broadberry, S.N.; Ritschl, A. (1995). „Real Wages, Productivity, and Unemployment in Britain and Germany during the 1920′s”. Explorations in Economic History. 32 (3): 327—349. doi:10.1006/exeh.1995.1014. .
Dimsdale, Nicholas H., Nicholas Horsewood, and Arthur Van Riel. "Unemployment in interwar Germany: an analysis of the labor market, 1927-1936." Journal of Economic History. 2006. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ): 778-808. online
Heimberger, Philipp; Kapeller, Jakob; Schütz, Bernhard (2017). „The NAIRU determinants: What's structural about unemployment in Europe?” (PDF). Journal of Policy Modeling. 39 (5): 883—908. doi:10.1016/j.jpolmod.2017.04.003.
Kato, Michiya. "Unemployment and Public Works Policy in Interwar Britain and Japan: An International Comparison." (2010): 69-101. online
Kaufman, Roger T. "Patterns of Unemployment in North America, Western Europe and Japan." Unemployment in Western countries (Palgrave Macmillan, 1980). 3-35.
Nickell, Stephen, Luca Nunziata, and Wolfgang Ochel (2005). „Unemployment in the OECD since the 1960s. What do we know?.”. CiteSeerX 10.1.1.475.2377 . Economic Journal 115.500 1-27. .
Stachura, Peter D., (ур.). Unemployment and the great depression in Weimar Germany. Springer,. .
Topp, Niels-Henrik (2008). „Unemployment and Economic Policy in Denmark in the 1930s”. Scandinavian Economic History Review. 56 (1): 71—90. S2CID 154504413. doi:10.1080/03585520801948534. .
Webb, Sidney (1912). How the Government Can Prevent Unemployment. The National Committee for the Prevention of Destitution. (First изд.). Letchworth, Herts.: Garden City Press Ltd. , in Great Britain
Jensen, Richard J (1989). „The causes and cures of unemployment in the Great Depression.”. Journal of Interdisciplinary History. 19 (4): 553—583. JSTOR 203954. doi:10.2307/203954. online.
Keyssar, Alexander (1986). Out of Work: The First Century of Unemployment in Massachusetts. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-23016-2.
Margo, Robert A. (1993). „Employment and Unemployment in the 1930s”. Journal of Economic Perspectives. 7 (2): 41—59. S2CID 26369842. doi:10.1257/jep.7.2.41.
Stricker, Frank (2020). American Unemployment: Past, Present, and Future. University of Illinois Press. . online review
Sundstrom, William A. (1992). „Last Hired, First Fired? Unemployment and Urban Black Workers During the Great Depression”. The Journal of Economic History. 52 (2): 415—429. JSTOR 2123118. S2CID 154798408. doi:10.1017/S0022050700010834.
Temin, Peter. "Socialism and Wages in the Recovery from the Great Depression in the United States and Germany." Journal of Economic History. 1990. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ): 297-307 online.
A. A. Berle, ‘A New look at management responsibility’ (1962) 2 Human Resource Management 3
M. S. Eccles (1951). Beckoning Frontiers: Public and Personal Recollections. Alfred A. Knopf. . (1951)
E. McGaughey. A Casebook on Labour Law. Hart. . ch 16
United Kingdom Government White Paper. Employment Policy. May. . Cmd 6527

Спољашње везе

Economic Policy Institute
Current unemployment figures, CEIC Data
Current unemployment rates by country
OECD Unemployment statistics
Unemployment statistics by Lebanese-economy-forum, World Bank data
JobCity is Right Platform for Govt Jobs
Thermal maps of the world's unemployment percentage rates – by country, 2007–2010

[1] „OECD Data:Employment rate by age group”.

[OECD-2] „OECD Statistical Glossary: UNEMPLOYED”. Архивирано из оригинала 16. 10. 2020. г. Приступљено 31. 07. 2021.

[UNEMPLOYMENT_RATE-3] „OECD Statistical Glossary: UNEMPLOYMENT RATE (HARMONISED)”. Архивирано из оригинала 02. 08. 2020. г. Приступљено 31. 07. 2021.

[Keynes_2007-4] Keynes, John Maynard (2007) [1936]. The General Theory of Employment, Interest and Money. Basingstoke, Hampshire: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-00476-4. Архивирано из оригинала 16. 3. 2009. г.

[5] Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.

[6] Harris, Seymour E. (2005). The New Economics: Keynes' Influence on Theory and Public Policy. Kessinger Publishing. ISBN 978-1-4191-4534-6.

[7] Hayek, F. A. (1960). The Constitution of Country. Chicago: University of Chicago Press.

[autogenerated2-8] а ^б Anderton, Alain (2006). Economics (Fourth изд.). Ormskirk: Causeway. ISBN 978-1-902796-92-5.

[P._Garegnani_1970-9] Garegnani, P. (1970). „Heterogeneous Capital, the Production Function and the Theory of Distribution”. Review of Economic Studies. 37 (3): 407—436. JSTOR 2296729. doi:10.2307/2296729.

[Robert_L._Vienneau_2005-10] Vienneau, Robert L. (2005). „On Labour Demand and Equilibria of the Firm”. [[The Manchester School (journal)|]]. 73 (5): 612—619. S2CID 153778021. doi:10.1111/j.1467-9957.2005.00467.x.

[Ian_Steedman_2009-11] Opocher, Arrigo; Steedman, Ian (2009). „Input Price-Input Quantity Relations and the Numéraire”. Cambridge Journal of Economics. 3 (5): 937—948. doi:10.1093/cje/bep005.

[Wyne_Godley_1989-12] Anyadike-Danes, Michael; Godley, Wyne (1989). „Real Wages and Employment: A Skeptical View of Some Recent Empirical Work”. [[The Manchester School (journal)|]]. 62 (2): 172—187. doi:10.1111/j.1467-9957.1989.tb00809.x.

[Graham_White_2001-13] White, Graham (2001). „The Poverty of Conventional Economic Wisdom and the Search for Alternative Economic and Social Policies”. The Drawing Board: An Australian Review of Public Affairs. 2 (2): 67—87.

[14] Rothbard, Murray (1963). America's Great Depression. Princeton: Van Nostrand. стр. 45.

[15] Vedder, Richard; Gallaway, Lowell (1997). Out of Work: Unemployment and Government in the Twentieth-Century America. New York: NYU Press. ISBN 978-0-8147-8792-2.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]