Парк се налази на обалама реке Алигатор и заузима површину од 19.804 km².[1]
Национални парк Какаду је основан 1979. године и у међувремену се знатно увећао. На овом подручју се од обале до унутрашњости полуострва Арнхемленд нижу мангровске мочваре, шуме дина, саване, еукалиптусове шуме и мочварна језера. Разноврсност природних станишта оцртава се у задивљујућој разноврсности тропских предела. Национални парк је домовина за трећину свих аустралијских врста птица, измећу осталог џиновске роде и чапљасте свраке, за четвртину рибљих врста континената и за преко 4.000 врста инсеката.
Еколошка равнотежа на подручју националног парка деценијама је била угрожена услед присуства великих чопора водених бивола. У међувремену су биволи, које су у 19. веку са собом из Индонезије довели насељеници, скоро истребљени.
Понегде се могу наћи и преко 10.000 година стари цртежи на стени Убир на североистоку нациионалног парка и на многим местима подсећају на културу Абориџина, аустралијских староседелаца.
Jones, Rhys, and J. Allen (1985). Archaeological Research in Kakadu National Park. [Canberra, A.C.T]: Australian National Parks and Wildlife Service. ISBN978-0-642-52392-1.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Lawrence, David (2000). Kakadu The Making of a National Park. Carlton South, Vic: Miegunyah Press. ISBN978-0-522-84868-7.
Morris, Ian (2001). Kakadu National Park, Australia. Steve Parish natural history guide. Archerfield, Qld: Steve Parish Pub. ISBN978-1-875932-40-5.
Morse, John, John King, and Jennifer Bartlett (2005). Kakadu, Walking to the Future ... Together A Shared Vision for Tourism in Kakadu National Park. Canberra, ACT: Commonwealth of Australia. ISBN978-0-642-55100-9.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Petty, Aaron M, Patricia A Werner, Caroline E R Lehmann, Jan E Riley, Daniel S Banfai, and Louis P Elliott. 2007. "Savanna Responses to Feral Buffalo in Kakadu National Park, Australia". Ecological Monographs. 77, no. 3: 441.
Shon S. Schooler, Buck Salau, Mic H. Julien & Anthony R. Ives. Alternative stable states explain unpredictable biological control of Salvinia molesta in Kakadu. Nature 470, 86–89 (3 February 2011). . doi:10.1038/nature09735.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
Van Dam, R. A., D. Walden, and G. W. Begg (2002). A Preliminary Risk Assessment of Cane Toads in Kakadu National Park. Supervising scientist report, 164. Darwin, N.T.: Supervising Scientist. ISBN978-0-642-24370-6.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Woinarski J.C.Z., Milne D.J. and Wanganeen G. (2001) Changes in mammal populations in relatively intact landscape of Kakadu National Park, Northern Territory, Australia. Austral Ecology 26: 360–370.