Народна башта је највећи и најстарији градски парк у Панчеву.
Историја
По налогу првог панчевачког урбанисте, бригадног генерала Миховила Михаљевића[а], на југоисточном крају града је подигнута Народна башта. Тадашњи планери су овај простор организовали по узору на немачке паркове, који су били синтеза елемената француских и енглеских паркова. Млада буржоазија широм света је инсистирала на изградњи великих паркова изван центра насеља и тиме је Панчево хватало корак са светом.
У Народној башти се од 15. августа до 17. септембра 1905. године одржала велика индустријска и пољопривредна изложба, коју је посетило 100.480 људи. Због поставки 26 павиљона, хала, поставки и пратећих објеката, велики број стабала је морао бити посечен. Након завршетка изложбе, сви павиљони, хале и поставке су уклоњене. Једино је остао музички павиљон у којем је за време викенда, празника или неког догађаја свирана плех музика.
Постојала су и два терена за лаун-тенис („пољски тенис”) као и зграда Лаун-тенис клуба, основаног 1908. године. Непосредно после Првог светског рата, у Народној башти су виђеније панчевачке госпођице заиграле хазену, врсту игре сличне рукомету.
Шездесетих година 20. века музички павиљон је срушен, а на његово место је изграђена фонтана с неидентификованом каменом скулптуром, а истом приликом је уклоњена и ограда парка.[1][2]
Дана 29. октобра 2007. године, уз донације италијанске провинције Равена и града Червија, отпочело је реновирање Народне баште. Радови су завршени 2008. године, а парк је добио нову трим стазу, игралишта и расвету.
Галерија
Каталог за време велике изложбе
Павиљон у Народној башти за време велике изложбе
Народна башта у Панчеву
Напомене
^У неким делима о историји Панчева се може уместо презимена Михаљевић наћи презиме Михајловић. Др Миховил Томандл у свом делу Историја Панчева наводи да је Проширени сенат града Панчева након Првог светског рата направио грешку променишви назив једне улице у Михајловићева улица, мислећи на бригадног генерала Миховила Михаљевића.