Нанчанг се налази у центру провинције Ђангси у југоисточној Кини, на јужној обали реке Ган, одмах испод њеног ушћа у реку Сјин и неких 40 км југозападно од њеног ушћа у Појанг језеро (највеће кинеско језеро), и око 130 км јужно од реке Јангце.
Нанчанг је град са дугом историјом, а остаци стари 50.000 година пронађени су у градском округу Ањи. У најранијим кинеској историји, Мин-Јуе људи из Џеђанга и Фуђена су се населили у области Нанчанга. Током Пролећног и јесењег периода (722. п.н.е. - 481. п.н.е) овај регион је био део Краљевства Ву, а 221. п.н.е. освојила га је Династија Ћин, која је ујединила Кину у Кинеско царство. Тада су организовани бројни срезови и штабови за обезбеђење путева ка југу. Следећа Династија Хан је развила град у велики административни центар војне покрајине Јуџанг. Речено је да га је сам цар Гао-цу назвао „Нанчанг“ („Јужни цвет“), изведен из слогана о развоју данашње јужне Кине.
Године 589, током Династије Суеј, војни крајолик је трансформисан у префектуру Хонгџоу (洪州), а након 763. године Нанчанг је постао главни град провинције Ђангси, што је убрзало раст, па је тако да је у КСИИ веку постао центар најнасељеније провинције у Кини.
Године 959. под јужним Танг режимом, Нанчанг је постао седиште префектуре „Ђангнанси“ („запад испод реке“) и јужна престоница. Међутим, тек у династији Минг покрајина је стигла до данашњих граница. У 13. веку, Хан Кинези су се преселили на југ Ђангсија, у исто време када је цела провинција дошла под утицај трговачких центара на северу, Хангџоуа и Нанкинга, који су експлоатисали руднике у Ђангсију.
Током Тајпиншког устанка (1850–1864), Нанчанг је био први већи град који су освојили устаници, а када је царска војска потиснула устанике, источни и јужни Ђангси су биле последње области које су се предале. У исто време, Први и Други опијумски рат су приморали Царство да отвори луку Ђуђанг за стране трговце. Нанчанг је изгубио значај као трговачки центар пошто су копнене руте за Гуангџоу замениле обалске паробродове у другој половини 19. века.
Од 1949. године Нанчанг је био у великој мери индустријализован са фабрикама за памучну тканину, папир, пољопривредну опрему и дизел моторе, а касније и камионе и тракторе, као и гуму. Постоји и велика хемијска индустрија која производи пољопривредне хемикалије и инсектициде као и лекове.
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small}
