Монтезума II или Монтесума Шокојоци (1466. — Теночтитлан, 30. јун1520) био је девети и последњи астечки владар који је изабран 1503. године.[1] Његова владавина је приведена крају доласком шпанских конкистадора на челу са Ернаном Кортесом.[2] Постоји много контрадикторних историјских извора о његовом животу и личности, зато се у ствари мало о њему сигурно зна. Према неким историјским изворима, Монтезума је био врло празноверан човек и веровао је да су шпански конкистадори у ствари потомци бога Кецалкоатла. Ернан Кортес га је потом заробио и покушавао управљати Астецима манипулишући Монтезумом. 1520. године, Астеци су подигли устанак против Шпанаца, и те је године Монтезума убијен. Не зна се да ли је убијен од стране Шпанаца или Астека.[3]
Монтезума се родио у Теночтитлану, данашњем граду Мексику. Његово име на наватл језику значи „онај који се љути као краљ“. Током његове владавине држава Астека је достигла свој врхунац. Монтезума је ратовањем проширио територија царства и инкорпорирао народе Јопи и Запотек у царство.[4] Имао је осам кћери и једанаест синова. Кроз брак са краљицом Тлапализквихохцин од Екатепека, једном од његове две жене, он је такође био и краљевски супруг алтепетла,[5] иако је мало људи у Мексику знало за ову политичку улогу, чак и на његовом двору.[6]
Иако су друга два астечка владара наследила Монтезуму након његове смрти, њихова владавина је била краткотрајна и царство је брзо пропало под њиховом контролом. Историјски прикази Монтезуме су углавном били обојени његовом улогом владара поражене нације, а многи извори су га описали као слабовољног, сујеверног и неодлучног.[8] Међутим, прикази његове личности међу његовим савременицима су подељени; неки га приказују као једног од највећих вођа које је Мексико имао, великог освајача који је дао све од себе да одржи своју нацију на окупу у време кризе,[9] док га други приказују као тиранина који је желео да преузме апсолутну контролу над целим царством.[10] Прича о њему остаје један од најпознатијих освајачких наратива из историје европског контакта са Индијанцима, а помиње се или приказује у бројним делима историјске фантастике и популарне културе.
Име
Наватлски изговор његовог имена је [motekʷˈsoːma]. То је сложеница од именице која значи „господар“ и глагола који значи „мрштити се у гневу“, те се тумачи као „он је онај који се мршти као господар“[11] или „онај који се љути на племенит начин.“[12] Његов глиф имена, приказан у горњем левом углу слике из Кодекс Мендозе испод, састављен је од дијадеме (xiuhuitzolli).[13]
Краљевски број
Астеци нису користили краљевске бројеве; број је ретроактивно придодат од стране историчара да би се лакше разликовао од првог Монтезуме, названог Монтезума I.[8][14] Астечке хронике су га звале Мотецухзома Ксоцојоцин, док се први звао Мотецухзома Илхуикамина или Хуехуемотецухзома („Стари Монтезума“). Ксоцојоцин значи „почасни млади“ (од „коцојотл“ [млађи син] + суфикс „-цин“ који се додаје именицама или личним именима када се о њима говори са поштовањем.[15])
Први контакт са Шпанцима
Монтезума се први пут сусрео с европским досељеницима 1517. године, кад је експедиција Хуана де Грихалве доспела на источну обалу астечког царства. Монтезума је наредио да се будући доласци странаца помно прате.
Монтезума је био информисан о доласку Кортеса, па је послао своје делегате да поздраве странце. Кортез се удружио с народом Тлашкалтека, који су били непријатељи астечког царства и заједно су подизали устанке против астечке владавине. Монтезума је тога био свестан, а Шпанцима је слао дарове (према једној верзији зато што се бојао Шпанаца, а према другој зато што је у астечкој култури то био начин показивања супериорности).
^British Museum Exhibition Guide for Moctezuma: Aztec Ruler (2009)
^Klein, Cecelia (2001). Gender in Pre-Hispanic America (на језику: енглески). Washington: Dumbarton Oaks Research Library and Collection. стр. 330—334. ISBN9780884022794.
Graulich, Michel (1994). Montezuma : ou l'apogée et la chute de l'empire aztèque (на језику: француски). Paris: Fayard. ISBN978-2213593036.
Hajovsky, Patrick Thomas (2015). On the Lips of Others: Moteuczoma's Fame in Aztec Monuments and Rituals. Austin: University of Texas Press. ISBN978-1-4773-0724-3.
Lockhart, James, ур. (1993). We People Here: Nahuatl Accounts of the Conquest of Mexico. Превод: Lockhart, James. Berkeley: University of California Press. ISBN978-0-520-07875-8.
Martínez, Jose Luis (1980). „Gerónimo de Mendieta”. Estudios de Cultura Nahuatl, UNAM, Mexico. 14: 131—197. ISSN0071-1675.
Sanchez, Gonzalo M. (2015). „Did Emperor Moctezuma II's head injury and subsequent death hasten the fall of the Aztec nation?.”. Neurosurgical Focus. 39 (1): E2. PMID26126401. doi:10.3171/2015.4.FOCUS1593.