Шеснаестогодишња Лара Џин чува своја љубавна писма у кутији за шешире коју јој је поклонила мајка. Нису то писма која су момци писали њој; то су писма која је она писала момцима. По једно за сваког момка кога је волела — укупно пет.
А кад Лара Џин пише, она пише и срцем и душом и ставља на папир све оне речи које никада не би изговорила наглас, јер та писма су ионако само за њене очи. Све док их једног дана неко кришом не пошаље, и њен се љубавни живот не измени из корена.
