PROFILPELAJAR.COM

Мозамбик
Изворно име: Ilha de Moçambique
	Тврђава Светог Себастијана на острву
	Мозамбик
Географија
Координате	15° 02′ 12″ Ј; 40° 43′ 58″ И / 15.036667° Ј; 40.732778° И 15° 02′ 12″ Ј; 40° 43′ 58″ И / 15.036667° Ј; 40.732778° И
Околне водене површине	Мозамбички канал (Индијски океан)
Површина	1,5 km2
Дужина	око 3 km
Ширина	од 0,2 до 0,5 km
Администрација
	Мозамбик
Покрајина	Нампула
Покрива подручје	југоисточна Африка
Становништво	54.135 (2005)

Острво Мозамбик (порт. Ilha de Moçambique) малено је континентално острво смештено уз североисточну обалу Мозамбика на југоистоку Африке у акваторији Мозамбичког канала Индијског океана. Административно припада покрајини Нампула. Острво је доста издужено у смеру север-југ у максималној дужини од око 3 km, док ширина варира између 200 и 500 метара. Површина острва је око 1,5 km², а на њему је према подацима из 2005. живело око 54.000 људи. Острво је од обале, са којом је повезано мостом изграђеним током 1960-их, удаљено око 4 km. Део је архипелага који чине још два мања ненасељена острва, Гоа и Сена.

На острву се налази тврђава која је све до 1898. имала функцију административног центра португалске колоније Источна Африка. Због своје јединствене архитектуре и културног и историјског значаја цело острво је 1991. уврштено на Унесков списак светске баштине где је заведено под бројем 599.

Историја

Острво Мозамбик је било једна од значајнијих арапских трговачких лука у периоду пре доласка Европљана на то подручје, односно пре него што је португалски морепловац Васко де Гама посетио острво 1498. године. У периоду доласка Португалаца острвом је управљао арапски трговац робљем Муса Бин Бик из чијег имена је касније изведено и име самог острва, односно касније целог Мозамбика. Португалци су загосподарили острвом 1507. када су ту подигли своје утврђење и мању луку, а две деценије касније саграђена је и мања црква (капела Nossa Senhora de Baluarte) која се сматра најстаријом европском грађевином на јужној хемисфери.^[1] Године 1558. Португалци су започели градњу тврђаве Сао Себастијан (порт. Fortaleza de São Sebastião), а насеље данас познато као Камена варош (порт. Cidade de Pedra) постало је административним седиштем свих португалских источноафричких колонија. Током кратког времена острво је постало једним од најважнијих португалских мисионарских и културних центара у том делу афричког континента, те значајан лучки и трговачки центар на поморском путу ка Индији (главни предмети трговине били су робље, злато и зачини).

Трговачки значај острва је нагло почео да опада након отварања Суецког канала, а потом је и главни град пресељен са острва у тадашњи Лоренсо Маркеш (данас Мапуто). У другој половини 20. века градњом новог лучког града Накале острво је потпуно изгубило свој поморско-трговачки значај.