Модус толенс има две премисе. Прва премиса је условни ако-онда исказ, да из P следи Q. Друга је да је Q нетачно (неистинито). Из ове две премисе се може логички закључити да P мора бити нетачно.
Размотримо пример:
Ако у просторији има ватре, онда у просторији има кисеоника.
У просторији нема кисеоника.
Стога, у просторији нема ватре.
Још један пример:
Ако починим злочин бићу ухапшен.
Нећу бити (нисам) ухапшен.
Закључујемо - нисам починио злочин.
Претпоставимо да су обе премисе истините. Ако је нека особа починила злочин, онда она заиста мора бити ухапшена; а чињеница је да та особа није ухапшена, односно неће ни бити. Шта следи? Да она није починила злочин. Ако је аргумент валидан и ако су премисе истините, закључак мора да следи.
Веза са модус поненсом
Свака употреба модус толенса се може претворити у употребу модус поненса и једну употребу транспозиције у премису која је материјална импликација. На пример:
Ако P, онда Q. (премиса -- материјална импликација)
АКо је Q нетачно, онда је P нетачно. (добијено транспозицијом)
Q је нетачно. (премиса)
Стога, P је нетачно. (добијено модус поненсом)
И обратно, свака употреба модус поненса се може претворити у употребу модус толенса уз транспозицију.