Јачањем партизанских снага, непријатељ је почео жешће да напада партизане, тако да су били принуђени да напуштају Србију и прелазе у Босну. На окупираној територији Санџака остале су мање партизанске јединице. С њима је остао и Стиковић, као позадински партијско-политички радник. Организовао је и окупљао симпатизере око Народноослободилачког покрета.
Окупатори и домаћи сарадници су му, у знак одмазде, побили готово целу породицу. У борби су му погинула и два брата.
Са својом јединицом учествовао је у борбама током Пете непријатељске офанзиве1943. године. При повратку са Сутјеске, сукобио се са четницима. Борио се док је имао муниције, а након тога је последњим метком себи одузео живот како не би жив пао непријатељу у руке.