Марија Комнин (ћерка цара Јована II)

Марија Комнин
Лични подаци
Место рођењаВаловишта, Византија
Породица
СупружникЈован Рогерије
РодитељиЈован II Комнин
Пирошка Угарска

Марија Комнин (средњи грчки: Μαρια Κομνηνη) је била византијска принцеза из 12. века, најстарија ћерка цара Јована II Комнина. Она је близнакиња престолонаследника Алексија Комнина.[тражи се извор]

Биографија

Марија Комнин је била најстарија ћерка цара Јована II Комнина и његове жене Ирине Арпадовић. Рођена је крајем 1106. или почетком 1107. године у Валовишти.[1] Византијска списатељица Ана Комнина је записала да је, док је цар Алексије I Комнин путовао у Солун, у граду Валависти (Βαλαβιστα) рођен је први син Јована Порфирогенита, а са њим и девојчица.[2][3] Цар је отпутовао у Солун на празник Светог Димитрија 25. јануара, после свог балканског похода, датираног крајем 1106. – почетком 1107. године.[тражи се извор]

Јован Кинам помиње да је Марија Комнина Порфирогенита била удата за Јована Рогерија Даласина († око 1152) – даљег рођака Комнина норманског порекла. То се догодило око 1135-1136.. Овом приликом цар је свог зета почастио титулом цезара. У једној песми се наводи да је „Даласин“ икону Богородице опточио драгуљима „од своје жене, од порфирогените кире Марије Комнинске“, која је била „слава за круну свог деде, његовог оца и његов брат“.[4]

Након смрти цара Јована II Комнина, Маријин муж је организовао заверу да преузме власт. Лојална свом брату, Марија је издала заверу, због чега је њен муж ухапшен и прогнан из престонице. Касније је рехабилитован и дозвољен му је повратак у Цариград.

Јован Кинам говори о тешкој болести Марије Комнине Порфирогените, од које је умрла непосредно пре првог похода цара Манојла I на султана Масуда I, датираног око 1144-1145. Песма о томе каже да је „Даласин“ оплакивао смрт. своје „жене Марије рођене у пурпуру“.[4]

Марија Комнин и Јован Рогерије Даласин († око 1152) имали су четворо деце:[5]

  • Андроник Комнин († 1191);
  • Алексије († с. септембар 1191);
  • Ана Комнина;
  • Теодора Комнина († око 1166).

Референце

  1. ^ Βυζαντινά, τ. 7, „Κέντρον Βυζαντινών Ερευνών“, Αριστοτελείου Πανεπιστημίου Θεσσαλονίκης, Θεσσαλονίκη, 1975, σ. 131.
  2. ^ Άννα Κομνηνή. Αλεξιάς (на језику: грчки). 12, IV.  Непознати параметар |lang-hide= игнорисан (помоћ)
  3. ^ Anna Comnena. The Alexiad. 12, IV. 
  4. ^ а б Stiernon 1964, стр. 185–186.
  5. ^ JEAN Roger/IOANNES Rogerios/IOANNES Dalassenos, fmg.ac

Литература