Овај чланак је о корејским стриповима. За кинеске погледајте страницу Манхуа. За јапанске погледајте страницу Manga.
Колекција манхви објављених шездесетих година двадесетог века.
Манхва (кореј.만화, Manhwa) корејска је реч за стрип. Ван корејског говорног подручја, термин се односи на стрипове настале у Јужној Кореји. Манхве имају карактеристике јапанских манги, и могу бити штампаног или дигиталног формата, али тада се често називају вебтуновима.
Карактеристике
Цртач манхви зове се „манхвага” (만화가). Манхве се могу читати хоризонтално, с лева на десно, али и вертикално, са десна на лево, ако су тако форматиране.[1] Странице на дигиталној манхви, односно вебтуну, читају се скроловањем, за разлику од манги чији се листови окрећу као у традиционалној књизи. Манхве су често у боји када су дигиталне, али се штампају црно-бело.[2]
Иако инспирисан мангама, стил манхве се подоста разликује. Тела ликова су најчешће цртана реалистично, док су лица стилизована. Одећа и позадине су углавном веома детаљно нацртане. Вебтунови имају могућности да помоћу скроловања демонстрирају покрете и проток времена, али им је дијалог једноставнији у поређењу са штампаним манхвама.[3]
Етимологија
Јапанска манга, кинеска манхуа и корејска манхва су когнати, односно имају исти корен—„ман,“ који се може превести као „импровизовано“ или „случајно“ на сва три језика. Остатак речи преводи се као „скица,“ те манга, манхуа и манхва дословно значе „импровизоване (случајне) скице“.[4] Кинеска манхуа се у 18. веку односила на слике цртане мастилом. Тек наредног века, популаризацијом јапанске манге, израз се почео односити на стрипове.
Историја
Први примерак манхве на дрвеној плочи, непознати уметник, 1908.
Прва манхва, коју је илустровао уметник Дојонг Ли, објављена је у тада новонасталом корејском дневном листу „Даеханминбо“ 2. јуна 1909. године.[5] У периоду од 1910. до 1945. године Кореја је била под јапанском окупацијом, те се јапански утицај проширио и на стрипове.[6] Реч „манхва“ добила је маха 1920их, али тада су многи дневни листови били угашени. Стрипови који су се објављивали у овом периоду су углавном били само за децу.
Оснивањем Републике Кореје 1948. године, политчки стрипови су опет почели да се објављују,[7] и то у првој стрипској ревији „Манхва Хаенгџин“.[8] Часопис је, међутим, убрзо угашен.
Избијањем Корејског рата 1950. године, стрипови су били коришћени како би побољшали морал војске. Ово је допринело њиховој популарности, и многи нови стилови и жанрови развијени су баш у овом периоду. Тада су и отварани манхва-кафићи („манхвабанг“), што је још више утицало на њихову популарност.[9] То је, међутим, корејској влади привукло пажњу, и убрзо су манхве почеле да се цензуришу.[10]
Јапански стрипови и серије су до 1990их година били забрањени у Кореји. Стога, када је забрана укинута, утицај јапанске манге проширио се на корејске стрипове. У том периоду су манхве такође почеле да се објављују у Северној Кореји. Уласком у 21. век, манхве су прешле на онлајн издаваштво (вебтун), и тиме се њихов утицај проширио на запад.
