Економиста је по професији и једно време је радио у ММФ-у. Магистрирао је 1954. у Чандигару у Пенџабу. Поново је дипломирао у Кембриџу 1957, а докторирао је 1962. у Оксфорду. Најобразованији је од свих досадашњих индијских председника влада. Због свога рада у УН-у, ММФ-у и другим међународним организацијама јако је цењен у свету. Био је министар финансија у влади Нарасиме Раоа и њему се приписује заслуга у реформи индијске економије током финансијске кризе. Током власти Баратија Џаната Партије (БЏП) био је лидер опозиције од 1998. до 2004.
Економске реформе и успон на власт
Касних 1980-их био је гувернер централне банке Индије, а министар финансија је постао 1991. у влади Нарасиме Раоа. Сматра се архитектом реформи које је почела спроводити влада, којој је на челу био Нарасима Рао. Економска либерализација од Синга и Раоа отворила је пут директним страним инвестицијама. Индија се дотад налазила у тешкој кризи са великим дефицитом у спољнотрговинској размени. Девизне резерве земље су биле исцрпљене. Због тога није могла лако да плати доспеле рате спољним кредиторима. Почеле су припреме да се златне резерве Индије ставе као хипотека у Банк оф Енгланд да би се добио новац неопходан Индији да плаћа доспеле обавезе. Решење те кризе Синг и Нарасима Рао су нашли у економској либерализацији. Либерализација из 1991. је била први корак у серији либерализација, које су уследиле током 1990-их и 2000-их. Индија је достигла високи степен раста и велике девизне резерве. Иако је економска либерализација била успешна Нарасима Рао је поражен на изборима, јер га је велики део народа сматрао корумпираним.
У опозицији и избори 2004
Манмохан Синг је остао у Конгресној партији, иако је био маргинализован и трпео је сталне поразе на изборима 1996, 1998 и 1999. Није се придружио побуњеничком крилу партије, кад се много водећих политичара Конгресне партије побунило против избора Соње Ганди за вођу опозиције и председника Конгресне партије. Соњу Ганди су националисти почели нападати због њеног италијанског порекла. Иако је тада изгледало да Конгресна партија нема будућности Синг је остао у њој и помогао је у реформи партијске платфоме и организације.
Конгресна партија у коалицији са другим партијама добила је парламентарне изборе 2004, највише захваљујући сиромашнијем становништву разочараном БЏП партијом, која се окренула средњој класи. Соња Ганди је тада била лидер Конгресне партије и очекивало се да она постане председник владе. Није пристала да буде председник владе и уместо тога именовала је Манмохана Синга. Постао је председник владе 19. маја 2004.
Председник владе
Сингова влада се фокусирала на смањење буџетског дефицита, али с друге стране за сиромашне сељаке је створио програм опроста дугова. Економском и пореском политиком потакао је велику економску експанзију. Лансирао је кампању смањења верских напетости и конфликта у Индији и почео је политички подржавати мањине као муслимане или хришћане. На спољном плану наставио је мировни процес са Пакистаном, а то се осети по смањеном тероризму у Кашмиру. Ојачане су везе и са САД, Кином и ЕУ. Међутим Индија није успела да добије подршку кључног савезника Русије током захтева за стално место са правом вета у Савету Безбедности УН-а.
