Манастир Подластва је женски манастир Српске православне цркве који се налази у месту Ластва Грбаљска, у Грбљу, Црна Гора. Женски је манастир. Верује се да га је подигао цар Душан 1350. године на месту ранохришћанске цркве из V века.[1].
Старешина манастира је игуман отац Јустин (Мреновић), са сестринством на челу од 8. јула 2023. године.[2]
Историја
Краљ Милутин је почетком 14. века Грбаљ даровао Котору.
Богородичин манастир је подигао цар Душан 1350. године.[3] Помиње се у писаним актима манастир 1417. године. Грбаљски законик је написан 1427. године у овој светој обитељи. Као зборно мјесто свих Грбљана, светилиште у коме су се доносиле све важне политичке и вјерске одлуке, манастир је током низа грбаљских устанака и буна стално био изложен рушењима и пљачкама. Претпоставља се да је срушен 1452. године када је страдао и манастир Светог Архангела Михаила на Превлаци.[4]
Манастир се налазио у маларичном крају, на ободу Мрчева поља, и дуго је био развалина. Близу је село Ластве Грбљанске, па се раније писало "Под-Ластву".[5]
Више пута страдао у ратним разарањима. Обновљен је 1700. године и био православно духовно средиште краја, са богатом књижницом.[6] Петар I Петровић Његош је у манастиру преговарао са француском војском. Мајстор херцегновски златар Радић исковао 1736. године сребрну петохлебницу са позлатом за манастир. Помиње се 1736. године његов игуман Георгије. Калуђер и игуман (администратор) манастира био је неко време (1867-1869) Митрополит Митрофан Бан.[7]
Аустријанци војници су га спалили 1869. године током Бокељског устанка. Поново је обновљен 1874. године, да би поново пострадао у Првом светском рату.
Бошко Стрика пише 1930. године да треба да се обнови срушени манастир.[8] Изнова је заиста подигнут и насељен калуђерима 1936. године. Протосинђел Варнава родом из Сарајева настојатељ је манастира. Премештен је ту почетком 1941. године архимандрит Дионисије Миковић, из манастира Бање. Разрушен је манастир у земљотресу 1979. године и потом обновљен.
Манастирска црква Рођена Пресвете Богородице је једноставна једнобродна грађевина, са полукружном апсидом на источној и порталом на западној страни. Иконостас је осликао 1747. године Ђорђе Димитријевић.[9] Изузетан црквени живопис из 15. и 17. века уништен је током катастрофалног земљотреса 1979. године. Уз цркву се налазе конаци у којима је некада била и школа.
Константин Кнежевић био је игуман манастира од (1968.-1991).
Патријарх српски Павле је 1992. године присуствовао сахрани 80 Грбљана, Маина, Будвана, Побора и Паштровића у порти овог манастира, који су побијени од братске руке 1944. године.[10]
"Друштво за обнову манастира Подластва" основали су 1996. године побожни Грбљани.[11] Био је пре мушки а сада је женски манастир, а игуманија је била Доротеја Делић, која се до 1996. године налазила у манастиру Дужи.
Види још
Референце
- ^ „Манастир Подластва”. Архивирано из оригинала 25. 09. 2013. г. Приступљено 30. 10. 2015.
- ^ „Јустин Мреновић”.
- ^ "Насеља српских земаља", Београд 1913.
- ^ [1], Приступљено 11.10. 2015.
- ^ "Глас истине", Нови Сад 1887.
- ^ Олга Зиројевић: "Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године", Београд 1984.
- ^ Божидар Петрановић: "Богомили", Задар 1867.
- ^ Бошко Стрика: "Српске задужбине: Далматински манастири", Загреб 1930.
- ^ "Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа", Београд 1950.
- ^ Православље, 1261, 1. октобар, Патријарх српски Иринеј на прослави јубилеја (800 година) СПЦ у Будви. Београд: СПЦ. 2019. стр. 2.
- ^ Сенка Ковач: "Проблеми културног идентитета становништва савремене Србије", Београд 2005.
Спољашње везе
