Манастирица је насеље у Србији у општини Кладово у Борском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 118 становника (према попису из 2011. било је 168 становника, према попису из 2002. било је 250 становника).
У атару села налази се истоимени православни манастир Манастирица.[1]
Прошлост
У окружију Крајинском и срезу Кључком или Кладовском 1853. године је у саставу села Подвршке, засеок Манастирица. У Манастирици има 28 кућа са 123 душе. У атару села према планини је био манастир истог имена са једним јеромонахом.[2]
Године 1864. село је са (и још неколико из околине) своје 32 куће, било у саставу манастирске парохије.[3]
Државопис из 1870. године даје детаљне податке о сточном благу села. Село та има укупно: два коња, седам кобила, три бика, 69 волова, 39 крава музара, 21 краву јалову, осам јунади, 39 телади, без нераста, 59 крмача и пет вепрова.[4]
У селу 1876. године постоји основна школа.[5] Учитељ Драгутин Тодорић је прешао у Манастирицу 1886. године, из Изварице.[6] Учитеља је као и у другим местима било много и често су се смењивали. Обично долази заступник учитеља (приправник), који након извесног времена стиче право да полаже учитељски испит. Познати су следећи учитељи школе у Манастирици: Ђорђе Станковић учитељ (заступник учитеља) и резервни капетан (1901), Симеон Глишовић (1902-1903), Сретен Вукосављевић учитељски заступник (1903-1905), Сава Поповић учитељски заступник (1904), Стојан Стојнић (1905-1907), Милосав Ђурић (1912)...Школа у Манастирици крајинској 1920. године није могла да добије учитеља јер није било пријављених кандидата.[7]
Општина Ђердапска је 1901. године у свом саставу имала села: Давидовац, Кладушницу, Сип и Манастирицу.[8] Давидовац и Манастирица су иако део исте општине били врло удаљени, и за Манастирицу се 1908. каже да је положено "на једном вису у самом камењару". Те године је једино Манастирица страдала од суше.[9]
Демографија
Према последњем попису из 2022. године у Манастирици је живело 118 становника што је за 50 мање у односу на 2011. када је на попису било 168 становника. У насељу живи 114 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 59,97 година (57,43 код мушкараца и 62,68 код жена).[10]
Према подацима пописа из 2022. у насељу има 64 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,84.[11] а према истом попису у насељу има 189 стамбених јединица од којих је 94 насељених.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости
[14]
|
|---|
|
м |
| |
|
| ? |
3 |
|
|
2 |
| 80+ |
1 |
|
|
3 |
| 75—79 |
5 |
|
|
5 |
| 70—74 |
9 |
|
|
9 |
| 65—69 |
8 |
|
|
16 |
| 60—64 |
6 |
|
|
10 |
| 55—59 |
9 |
|
|
8 |
| 50—54 |
9 |
|
|
8 |
| 45—49 |
13 |
|
|
10 |
| 40—44 |
9 |
|
|
4 |
| 35—39 |
10 |
|
|
8 |
| 30—34 |
8 |
|
|
7 |
| 25—29 |
9 |
|
|
4 |
| 20—24 |
7 |
|
|
4 |
| 15—19 |
10 |
|
|
7 |
| 10—14 |
8 |
|
|
3 |
| 5—9 |
4 |
|
|
7 |
| 0—4 |
4 |
|
|
3 |
| Просек : |
41,6 |
|
|
46,9 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
| Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
| Број домаћинстава
|
101
|
103
|
115
|
129
|
121
|
100
|
88
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
| Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
| Број домаћинстава
|
15
|
30
|
17
|
11
|
10
|
5
|
0
|
0
|
0
|
0
|
2,84
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
| Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
| Мушки
|
116
|
35
|
66
|
6
|
9
|
0
|
| Женски
|
105
|
8
|
67
|
24
|
6
|
0
|
| УКУПНО
|
221
|
43
|
133
|
30
|
15
|
0
|
Становништво по делатностима које обавља
| Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
| Мушки
|
52
|
16
|
0
|
0
|
8
|
| Женски
|
23
|
20
|
0
|
0
|
0
|
| УКУПНО
|
75
|
36
|
0
|
0
|
8
|
| Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
| Мушки
|
9
|
2
|
2
|
0
|
2
|
| Женски
|
0
|
0
|
1
|
1
|
0
|
| УКУПНО
|
9
|
2
|
3
|
1
|
2
|
| Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
| Мушки
|
0
|
0
|
2
|
2
|
3
|
| Женски
|
0
|
0
|
0
|
1
|
0
|
| УКУПНО
|
0
|
0
|
2
|
3
|
3
|
| Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
| Мушки
|
1
|
0
|
0
|
5
|
| Женски
|
0
|
0
|
0
|
0
|
| УКУПНО
|
1
|
0
|
0
|
5
|
Галерија
Референце
- ^ "Географијско-статистични речник Кнежевине Србије", Београд 1870. године
- ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1853. године
- ^ "Гласник друштва српске словесности",Београд 1867. године
- ^ "Државопис Србије", Београд 1870. године
- ^ Милан Милићевић: "Кнежевина Србија", Београд 1876. године
- ^ "Просветни гласник", Београд 1886. године
- ^ "Просветни гласник", Београд 1920. године
- ^ "Полицајски гласник", Београд 1901. године
- ^ "Правда", Београд 1908. године
- ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 17.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 460. ISBN 978-86-6161-230-5.
- ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 2.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 121. ISBN 978-86-6161-232-9.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
.svg)
