Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Недостају категорије или унутрашње везе, присутне су правописне и граматичке грешке, текст није разломљен на одељке и слично. Ако сте у могућности, побољшајте овај чланак. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Овај чланак не наводи ниједан извор. Побољшајте га додавањем референци ка поузданим изворима. Садржај непоткрепљен изворима може бити доведен у питање, а потом и избрисан. Претражи Google: "Леонид Осика" (вести · новине · књиге · академик · бесплатне слике) · JSTOR Претражи Google: "Leonid Osika" (вести · новине · књиге · академик · бесплатне слике) · JSTOR (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Леонид Осика (Кијев, 8. март 1940 — Кијев, 16. септембар 2001) — украјински редитељ, сценариста. Представник смера „украјинског поетског филма“. Народни уметник Украјине (1998).

Рођен је у граду Кијеву. Завршио је 8 разреда школе и у 15 година уписао високу школу уметности у Одеси, смер – сликар портретиста.

Завршио је високу школу у Одеси и покушао је да упише Савезни државни институт кинематографије, али није успео. По повратку у Кијев почео је да ради као наставник у Институту театра, филма и телевизије.

Касније је добио писмо од руководства Института кинематографије, да је конкурсна комисија погрешила и да га зове да поново покуша да упише. Леонид је стигао у Москву, успешно је положио испите и примљен је у групу С. Герасимова.

Уметнички успех Осике је био брз. Прво је снимио свој курсни рад „Двоје“ са А. Лефтиј у главној улози.

1965. године радио је у филмској студији О. Довженка.

1968. године је направио право ремекдело украјинске и светске филмске индустрије – „Каминниј хрест“ према книзи Васиља Стефаника.

1972. године снима „Захар Беркут“.

Редитељ није добровољно отишао из филмске индустрије, био је јако болестан и није више могао да ради.

Сахрањен је у Кијеву на Бајковом гробљу (број 49а).

·       Супруга — глумица Антонина Лефтиј (од 1988. године живи у Аустралији).

·       Син — Дмитро, завршио је институт за театар, бизнисмен.

·       Супруга — актриса Свитлана Књазева.

·       Два сина близанца: Богдан и Олексиј.

·       1997 — Национална награда Украјине „Тарас Шевченко“ за филмове «Каминниј хрест», «Захар Беркут», «Подарунок на именини», «Гетмански клејноди».

·       2001 — Државна награда Украјине „Олександр Довженко“.

·       2004: «Мој пријатељ Љоња» — документтарни филм редитеља Т. Золојева.

·       2010. године супруга Свитлана Књазева је издала књигу поводом 70. годишњице рођења мужа «Такаја вот жизњ и такое кино: по дневникам (1984—1994)». — Кијив, 2010.

·       1966 — «Та, шчо входить у море», дипломски рад, редитељ

·       1967 — «Хто повернетсја — дољубит», редитељ

·       1968 — «Каминниј хрест», редитељ

·       1971 — «Захар Беркут», редитељ

·       1974 — «Дид ливого крајњого», редитељ, сценариста

·       1976 — «Тривожниј мисјац вересењ», редитељ

·       1978 — «Море», сценариста, редитељ

·       197? — «Розплата» редитељ

·       1985 — «Вклонисја до земли», редитељ

·       1987 — «Увијдит, стражденни!», редитељ

·       1989 — «Етјуди про Врубеља», сценариста, редитељ

·       1981 — «…Јакого љубили вси» (сећање на Леонида Бикова), редитељ

·       1991 — «Подарунок на именини», сценариста, редитељ

1993 — «Гетмански клејноди», сценариста, редитељ

• П. М. Бондарчук. Осика Леонід Михайлович // Енциклопедія історії України : у 10 т. / редкол. : В. А. Смолій (голова) та ін. ; Інститут історії України НАН України. — К. : Наук. думка, 2010. — Т. 7 : Мл — О. — С. 650. — 728 с. : іл. — ISBN 978-966-00-1061-1.
• Мистецтво України : Біографічний довідник / упоряд.: А. В. Кудрицький, М. Г. Лабінський ; за ред. А. В. Кудрицького. — К. : «Українська енциклопедія» ім. М. П. Бажана, 1997. — 700 с. — ISBN 5-88500-071-9. — С. 453.
• Шевченківські лауреати. 1962–2007 : Енциклопедичний довідник / Автор-упор. М. Г. Лабінський; вступ. слова І. М. Дзюба, Р. М. Лубківський. — 2-ге вид., змін. і доп. — К. : Криниця, 2007. — 768 с. — ISBN 978-966-7575-81-6. — С. 443—444.
• Поетичне кіно: заборонена школа. — Київ: АртЕк, Редакція журналу «Кіно-Театр», 2001. ISBN 966-505-068-0.
• Брюховецька Л. Леонід Осика. Київ: KM-Academia, (1999) ISBN 966-518-026-6
• Кіно-Театр. — 2002. — Березень. Архивирано на сајту Wayback Machine (11. март 2007)
• Комсомольская правда. — 2005. — 26 апреля.
• [1]Сергій Тримбач. Тривожний місяць Леоніда Осики // Дзеркало тижня. — 2001. — № 37.
• [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јун 2013)Віталій Юрченко. Несподіваний фільм Леоніда Осики

• Кіноколо. Енциклопедія. Осика Леонід Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јануар 2021)