Ленарт Нилсон (24. август 1922. - 28. јануар 2017)[1] је био шведски фотограф познат по својим фотографијама људског ембриона и других појава у области медицине за које је сматрано да их није могуће фотографисати. Сматра се једним од првих савремених шведских фоторепортера.
Биографија
Ленарт Нилсон је рођен у граду Стренгнес у Шведској. Његов отац је такође био фотограф и поклонио му је прву камеру када је имао дванаест година. Када је имао петнаест година, Нилсон је одгледао документарни филм о Луј Пастеру и заинтересовао се за микроскопију. Неколико година касније је набавио микроскоп и почео да се бави микрофотографијом фотографишући инсекте. Почетком четрдесетих година двадесетог века, започео је серију еколошких портрета и имао је прилику да фотографише многе познате швеђане.
Средином четрдесетих година двадесетог века, Ленарт Нилсон почиње професионално да се бави фотографијом и често ради за издавачку кућу Åhlen & Åkerlund у Стокхолму. Неки од његових првих радова као што су The Midwife (1945), Polar bear (1947) и Fishermen (1948) су привукли пажњу на њега након објаве у многим страним часописима.
Његових осамедесетседам фотографија познатих швеђана је објављено 1954. године у књизи Sweden in profile. Неки од његових радова су објављени и у књизи Reportage, из 1955. године.
Средином педесетих година двадесетог века, Ленарт Нилсон испробава нове технике за фотографисање крупног плана. Комбинација ових техника и веома танких ендоскопа који су се појавили средином шездесетих година двадесетог века, омогућила му је да направи револуционарне фотографије крвних судова и телесних шупљина живог човека. Достигао је светску славу 1965. године када су његове фотографије ембриона објављене на насловној страни и на шеснаест страна часописа Life под насловом Драма живота пре рођења.[2][3][4] Те фотографије су између осталог објављене и у часописима Stern, Paris Match и The Sunday Times. Фотографије су постале део књиге A Child is Born из 1965. године, а осам милиона примерака је било продато четири дана након објављивања.[5]
У једном интервјуу, Нилсон је објаснио процес фотографисања живог фетуса током медицинског подухвата који је укључивао лапароскопију и амниоцентезу и како је успео да осветли мајчину материцу.[6]Универзитет у Кембриџу тврди да је Нилсон заправо фотографисао абортус и да му је рад са мртвим ембрионом омогућио да експериментише са светлом, позадином и положајем, као што је намештање палца у уста фетуса, али порекло фотографија се ретко помињало. Међутим, Нилсон је сам понудио додатна објашњења о пореклу фотографија у другим интервујима где наводи да је некада користио ембрионе који су побачени због ванматеричне трудноће.
Око 1970. године, Ленарт Нилсон се прикључује Институту Каролинска. Такође је учествовао у снимању различитих документараца укључујући и The Saga of Life (1982), The Miracle of Life (1982), Odyssey of Life (1996) и Life's Greatest Miracle (2001).
Ленарт Нилсон умире 28. јануара 2017. године.[7] Током живота је освојио многе награде за свој рад. Његове фотографије су изложене на много локација укључујући и Британски музеј у Лондону и Музеј модерне уметности у Стокхолму. Од 1998. године, награда Ленарт Нилсона се додељује сваке године на Институту Каролинска. Награда се додељује као признање за изузетне фотографије у области науке и спонзорише је Фондација Ленарт Нилсона.[8]
Рад
Књиге
1959. година - Myror (Мрави)
1959. година - Liv i hav (Живот у мору)
1963. година - Halleluja, en bok om frälsningsarmén (Алелуја, књига о Армији спаса)
1965/1976/1990/2003/2009/2018. година - Ett barn blir till (Дете је рођено)
1973. година - Se människan (Гле човек)
1975. година - Så blev du till (Тако си настао)
1982. година - Vårt inre i närbild (Скраћена верзија књиге Гле човек)
1984. година - Nära naturen. En upptäcktsfärd i naturens mikrokosmos (Близу природе. Путовање у микрокосмос природе)
1986. година - I mammas mage (У мамином стомаку)
1993. година - Vi ska få ett syskon (Добићемо брата или сестру)
2002. година - Hans livs bilder (Слике његовог живота)