Лебенсборн (Извор живота) била је нацистичка организација, основана 1935. године, која је за свој циљ имала подизање стопе рођених “аријеваца” (особе које је нацистичка странка класиковаала као “расно чисте и здраве”). Основала ју је организација СС и за то добијала константну подршку нацистичке саме државе.
Лебенсборн је своје деловање усмеравао према неудатим младим женама које су подстицали да у тајности роде децу и дају их на усвајање немачким породицама, односно “расно чистим родитељима”. Те породице су углавном биле породице службеника СС-а и других нацистичких организација, а сам СС се од тренутка рођења бринуо око деце (проналазак породице и брига за остала права).[1]
Организација је основана 1935. године, да би током рата проширила своје деловање и на државе и регије с већинским немачким становништвом. Организација није признавала децу која су рођена од оца “аријевца” и мајке која је била неаријевског порекла. Таква деца нису се сматрала “расно чистима”. Током рата, многа деца су била жртве отмице овог одреда. Отета деца била су подвргнута категоризацији и контроли с циљем задовољавања “аријевских критеријума” да би се одредила подобност за предају на чување и васпитање некој од немачких породица.[2]
Позадина
Лебенсборн је основан 12. децембра 1935. године у Минхену. 13. септембра 1936. године Хајнрих Химлер, тадашњи заповедник СС-а, написао је писмо припадницима овог одреда:
“Организација Лебенсборн служи вођама СС-а у селекцији и посвајању квалификоване деце. Организација Лебенсборн је под мојом личном командом и део је Уреда за расу и расно поравнање (нап. прев.) СС-а те има следеће обвезе:
1. Пружање подршке расно, биолошки и наследно чистим (вредним) породицама с много деце.
2. Брига о расно, биолошко и наследно вредним трудницама од којих се очекује да након генетске процене Уреда за расу и расно поравнање рађају децу.
3. Брига о деци.
4. Брига за родиље.”[4]
1939. године организација има око 8000 службеника од којих је преко 3500 СС-ових високих чиновника.[3]
Деловање
Процењује се да је око 60% родиља било неудато, а удате родиље биле су жене припадника СС-а. Програм је неудатим женама омогућавао рођење детета изван брака без осуде друштва. У случају да мајке желе одустати од даљњег одгоја деце, организација је нудила услуге сиротишта и посредовања при усвајању.
Прва кућа основана је 1936. године у Штајнхерингу (под називом Хеим Хокланд), малом селу у близини Минхена. Прва кућа изван Немачке отворена је 1941. године у Норвешкој. Велика већина кућа успостављена је у бившим домовима здравља које су водили јевреји, а мањи број њих поклонила је нацистичка странка.[4]
Организација је имала или је планирала имати куће и огранке у сљедећим државама:
Немачка (10)
Аустрија (3)
Пољска (6 + 2)
Норвешка (9)
Данска (2)
Француска (1)
Белгија (1)
Низоземска (1)
Луксембург (1)
Око 8000 деце рођено је у кућама које су биле распоређене на самом територију Немачке, док је у Норвешкој рођено између 8000 и 12000 деце. У другим земљама број је био знатно мањи.
