Први стрип јунаци Макс и Мориц (1865) — Бим и Бум Рудолфа Диркса (1901)
Корене Америчког стрипа заправо треба тражити у Европи: у делима Родолфа Тофера(Rodolphe Töpffer)[1] и Вилхелма Буша. На пример стрип Бим и Бум(The Katzenjammer Kids) немачког цртача Рудолфа Диркса настао је под директним утицајем Бушова Макса и Морица.
Културолози развој Америчког стрипа деле на 8 историјских периода:
Платинасто доба - 1897–1935
Жути дечак: The Yellow Kid in McFadden's Flats (1897)
Теоретичарима стрипа тешко је да повуку границу између примитивног и савременог стрипа, али се сматра да је зачетак девете уметности цртана серија "Жути дечак" ("Hogan's Alley")Ричарда Аутколта(Richard F. Outcault), објављивана од 1894. године у Њујоршким часописима New York World и New York Journal. Најпре је "Жути дечак" нем ("говори" тако што су речи написане на његово одело), своје прве речи од 1986. почиње да презентује у виду стрип-балончића. Вид комуникације сличан овом постојао је већ од раније, али се ту први пут јавља у стрипу. За "Жутог дечака" такође је везано прво штампање самосталног стрип-издања, пошто се неологизам "стрип" (comic book) први пут у историји штампе јавља на корицама његовог репринт издања.[2]
Немо, у стрипу 11. фебруара 1906
Први конвенционали стрип (каквог га данас знамо) био је Мали Немо пионира жанра Винзора Макеја.
У прво доба, стрипови су излазили непериодично, у каишевима на задњим страницама дневних листова. Прво самостално издање ЏЏЏЏЏЏЏ дебитује са свескама ЏЏЏЏЏ. Упркос светској економској кризи, тадашњи стрипови – углавном графички романи – батале се по универзалној цени од свега 10 центи.
Despite the publication of a series of related Hearst comics soon afterward,[2] the first monthly proto-comic book, Embee Distributing Company's Comic Monthly, did not appear until 1922. Produced in an 81⁄2 in × 9 in (220 mm × 230 mm) format, it reprinted black-and-white newspaper comic strips and lasted a year.[2][3]
test
test
test
Funnies
Панел Лудог мачка из 1918.
Значајно дело је и Луди мачак (Krazy Kat) Џорџа Херимана.
Модерни издавачи стрипова у данашње време изнова штампају збирке новинских карикатура и репринте ових каишева у виду књига и посебних (све чешће електронских) издања.
Иако се први посвећени стрип-магазин у Америци појавио већ 1933. године, зачетком правог стрипа сматра се
Златно доба - 1935–1947
Јануара 1935 на издавачкој сцени појављује се компанија Нејшенел (каснији Диси) са New Fun Comics - првим периодичним часописом који на 64 страна нуди потпуно нов материјал у комплетним епизодама за свега 10 центи по наслову. Ускоро ће иста фирма, у серији под именом Action Comics да дебитује Супермена који је инстант хит – уз огромну зараду –, уводећи нови жанр суперхероја, који доприноси огромном расту индустрије. Деца постају луда за стриповима и појављују се нови издавачи у нади да ће их забавити. Компанија Дизни и издавачи стрипова Дел, Арчи и др. пласирају на милионе, пре свега хумористичних стрипова са антропоморфним животињама и карикираним ликовима, које млади читаоци зову „Смешне књиге“ (енгл.Funny Books).
Нуклеарно доба - 1947–1958
Атомском бомбом баченом на Јапан почиње – како је познато у конвенционалној историји – нуклеарна ера, а исти термин везује се и за стрип у пероду који карактерише "Хладни рат" у свету. У јеку послератне кризе, у другој половини 1947. године издавачи умањују број страница како би се изборили са инфлацијом и порастом цена. Оно што је у "Златном добу" било 52 странице за десет центи, за исти новац су 32 странице. Ова жеља да се цене задрже ниским на крају је довела до кризе целогжанра, те су многи издавачи изгубили интересовање за продају стрипова, пошто су могли да зараде више продајући скупље часописе.
У Америчком послератном стрипу примећује се пораст мрачнијег, зрелијег садржаја, са суперхеројима потиснутим у лавини нових наслова намењених старијим читаоцима. Ове тзв. одрасле теме нису само романтика, криминалистика, вестерн, ратни и борилачки стрипови, него и рискалнији наслови о „добрим девојкама“ (енгл."good girl" art), као и шокантан, врло графичан хорор. Овај садржај намењен одраслима доводи до реакције конзервативних интересних група, што доприноси спонтаном развоју јединствене друштвене цензуре, неке врсте моралне класификације, познате под именом Comics Code Authority (Стандардни систем за рангирање и квалификацију стриповног садржаја). Другим речима, да би избегла конфликте и судове, индустрија развија систем самоцензуре, по којем се издавач ограђује од осуде и злоупотребе тако што унапред на корицама назначи да није за дечји узраст итд. (сличан систем кодирања постоји и данас у индустрији забаве). Марвел једна од фирми које су пратећи тренд Диси-ја започеле каријеру са нагласком на суперхеројима, у ово време доживљава крах.
Узгред, током читавог периода жанрови смешног антропоморфног и тинејџерског хумора одржавају своју доминацију код млађих читалаца, док брзи развој телевизије такође доводи до повећања броја лиценцираних наслова заснованих на ТВ серијалима и франшинзама.
Сребрно доба - 1958–1970
Генерално лаган и забаван период стрипа са доста иновација. С краја 1958. суперхероји се полако враћају на сцену. Како Диси почиње да проналази публику и за друге суперхероје осим Бетмена, Супермена и Чудесне жене, и Марвел се полако опоравља од мањка прихода из продаје својих наслова. Овај период бележи крај каријере Џоа Менлија (Joe Maneely) али и појаву имена Џек Кирби и Стив Дитко, чувених стрип-аутора који се враћају у Марвелов Atlas Comics. Уз помоћ такве креативне силе, Марвел покушава да понови ранији успех Диси-ја са суперхеројима, готово их надмашивши до краја 60-их. Марвелови ликови почињу да се продају у милионима примерака, а њихова популарност доноси ауторима и издавачу масу уговора за лиценцирање повезаних производа и (јефтиних али успешних) цртаних филмова. За то време успех игране серије Бетмен је огроман, иако краткотрајан, хит који показује континуирану одрживост суперхероја и у медијима ван стрипа.
За то време смешни жанр са антропоморфним животињама и аз а франциа сѕо нем а сѕаркаѕмус ханем мас хумором и даље неометано забавља млађе читаоце.
Бронзано доба - 1970–1985
Током 1970. Диси премамљује Кирбија из Марвела, а Стен Ли се одлучује за уступање места млађем таласу обожавалаца који су у међувремену постали професионални стрип-аутори. Захваљујући овом стратешком потезу Бронзани период карактерише привремени пад Дисијеве популарности а Марвел по први пут престиже свог конкурента по продаји стрипова. Међутим, борба конкуренције између два џина индустрије не спречава их да оба постигну велики успех у продаји стрипова лиценцираних са филмских медија – Ратови звезда, Џиај Џо, Микронаути и друге франшизе постају невероватно успешне за све издаваче, било у стрипу, било у пратећим играчкама.
Рађање директног тржишта доводи до раста броја издавача и повећања квалитета стриповних издања. Ово је период када стрип са киоска прелази у добро снабдевене, специјализоване радње. Растом броја читалаца, и сазревањем нове генерације стрипских конзуманата издавачи селе своје пословање у продавнице стрипова, док су дугогодишњи лидери жанровских наслова прилагођених деци (као што су Харвеј, Голд Кеј и Чарлтон) осуђени на гашење, јер не објављују оно што специјализоване продавнице наручују за своје купце – новоталасне фанове.
Период карактерише сложеност стриповних радњи – комплекснија сценографија. Од серијала, Марвелов Secret Wars завршава истог месеца када започиње ДЦ-јев серијал Crisis on Infinite Earth (Криза бесконачних земаља). Међутим, инфлација драстично утиче на трошкове пословања и штампања, па се цена стрипова учетворостручује – са тада стандардних 15 на 65 центи. Међутим, борба на директном тржишту чини ово повећање мање важним, јер трговци морају да наручују увек нове стрипове да би остали у послу.
Бакарно доба - 1985–2000
Директно тржиште је немилосрдно, те доводи до доминанције једних а елиминисања других издавача: уколико стрип није довољно занимљив, оно што на пултовима радњи остане од продаје, практички се губи. Ово је период развоја "indie", независног издаваштва, са црно-белом штампом и ограниченим тиражом што поспешује успех на пример Нинџа корњача, али и њихова популарност је краткотрајна, упркос брзом доспевању на филмско платно и њиховом постајању својеврсне ТВ и видео сензације. Промене у индустрији забаве су хитре и утичу на развој комплетног друшва.
Појавом интернета сада већ деца не конзумирају стрип (постају све заинтересованија за другу забаву као што су видео игрице, видео касете и ДВД), те одрасли постају главни клијенти издавача. Независно ('indie') издаваштво почиње да се препознаје као фарма тојаскел инкубатор талента, јер све више издавача користи предности релативно ниске цене стрипова у поређењу са филмском и ТВ индустријом. 'Indie' наслови постају нови тренд (почев од јефтиних и мање квалитетних Fanzine, до квалитетних и тражених Megazine часописа), па независни издавачи постају праве машине за лиценцирање – њихова сопствена хит линија оригиналног садржаја постаје хит и на филму, као што су били рецимо Маска и Људи у црном.
У овом периоду настаје својеврстан тренд: популарни ствараоци постају важнији од својих ликова – постају праве звезде. Стрип-креатори попут Џима Лија, Френка Милера, Тода Мекфарлејна и других могу себи да дозволе стварање сопствених издавачких кућа, или да искористе предности нових услова тржишта забавне индустрије. Специјални уговори са великим издавачима уметницима омогућују да створени лик остане у власништву креатора (раније су издавачи присвајали ликове, што је доводило до бескрајних спорова са ауторима).
Настаје читава серија независних издавачких фирми у којима стрип-аутори самостално објављују своје креације (најпознатије су Warren, Image Comics, Dark Horse, Top Cow, Wildstorm, Dynamite, Eerie Pub., Metal Mammoth, Avatar, Vertigo, Aspen Comics, Fleetway, Rebellion, Chaos!Comics, Harris, Topps и друге). Цене стрипова поново расту, више се него утростручују, јер мејнстрим издавачи знају да трговци морају да наручују своје стрипове да би остали у послу, а више цене гарантују једнако повећање прихода на тржишту. Стрип је постао куриозитет и фанови стрипа желе да плате више за квалитетна издања, док је потражња за старим, класичним стриповима постигла невиђене размере.
Пластично доба - 2000–2020
Период назван по тренду при којем тржиште више није у рукама читалаца, већ продаваца који доносе одлуке на основу само два фактора: носталгије и шта има ново, шта је оно што се тражи. Пошто је стрип сада намењен колекционарима, чак се и све скупљи наслови више не пазаре новцем из џепа, него кредитним картицама. Издања са више варијанти корица (Variant covers) јасно говоре да је циљ индустрије да повећа продају, без обзира да ли ће стрип унутар тих корица икада бити прочитан од стране купца.
Марвел и Диси се суочавају са огромним притиском дигиталне пиратерије. Тржничке колекције меких и тврдих корица су и даље у потражњи, али због високе цене папирних издања, куповина путем интернета је у успону.
'Indie' ствараоци су данас регрутовани да намерно батале стил класичних суперхероја и употребе елементе постмодерне и поједностављења како би се хероји њихових остварења уклапали у "реалне" трендове масовно популарних филмских и ТВ верзија. Лака доступност дигиталних верзија смањује интересовање читалаца за набавком старих папирнатих издања. За ове, формиран је CGC стандард оцене вредности (дефинише коначни скуп параметара, као квалитет, очуваност, пеирод издавања, издавач итд. који одређују цену појединих наслова и основних серија на тржишту). Издавачи додају појединачне репринте и факсимилна издања да би ушли у трку. Намерно се штампају лимитирана (Variant covers) издања итд. У ово модерно време и последњи остаци славних суперхеројских стрипова намењених деци и тинејџерском узрасту нестали су у потпуности.
Пикселно доба - 2020–до данас
Неки иду и даље, па говоре о пост-ковид периоду стрипа. Ковид-19 на дужи период "искључује" комплетну индустрију, терајући водеће компаније попут Диси на осјетљиве дистрибутивне одлуке (укидање продаје у стриповним радњама). Изгледа да је тренд будућности у дигиталним издањима које се дистрибуишу преко дигиталних платформи. И Марвел и Диси се труде да смање трошкове пословања отказивањем штампања читавих серијала и чине их доступним искључиво у дигиталној форми и то каналисане преко дедикованих дигиталних апликација. Коначно, ту је и одговор на културу одабира популаризовану интернетским стреаминг услугама, као што је Нетфликс, Ситкомикс, који читаоцима нуде могућност приступа "највећим хитовима" класика из златног доба стрипа комбинујући са иновацијама нових формата и квалитетом штампе пластичног доба. Стрип је поново доступан свима, продаје се маса издања у само неколико кратких година!
