Корен је жиличаст. Стабло је усправно, четвртасто, дужине око 1,5 м. Листови су издужено јајасти, тестерасто назубљени и храпави. Смештени су на дршкама. Биљка је прекривена маљама и дводома.[2] Цвет је двополан, зелено-жуте боје, малих димензија, груписан у висеће цвасти.[2] Цвета од јула до септембра. Семе је врло ситно али бројно, и има велики потенцијал клијања и преживљавања неповољних услова.[2]
Расејавање и размножавање
Расејава се ветром, док се размножава вегетативно или семеном.
Ареал распрострањења
Присутна је на свим континентима. Среће се у шумама, ивицама шума, на ливадама, пашњацима, поред путева.
Употреба и лековитост
Млади изданци и листови су богати минералима, гвожђем, калцијумом, фосфором, витамином Ц и пигментима, па се користе у исхрани као салата или као додатак различитим јелима. Чај од листова или цветова коприве се користи као диуретик или код реуматских тегоба.[2] Корен се може употребити код проблема са упалом простате или као додатак шампону за јачање косе.[2]
Тинктура од устајале коприве се често користи као инсектицид у вртовима и баштама.[2]
.jpg)
