Конкавна огледала или издубљена огледала су огледала код којих светлост пада на издубљену површину. Сва огледала која нису равна могу бити конкавна (издубљена) и конвексна (испупчена). Најчешће конкавно огледало је издубљена површина сфере. Зраци се о сферно огледало одбијају под углом који је једнак упадном, јер Закон одбијања важи за сваку површину, без обзира да ли је равна или крива.

За добијање лика предмета користи се крактеристични зраци, јер је њихов правац након одбијања познат. Карактеристични зраци конкавног огледала су:

• Зрак који од предмета иде паралелно главној оптичкој оси. Он после одбијања пролази кроз фокус.
• Зрак који полази од предмета и пролази кроз жижу, а после одбијања је паралелан главној оптичкој оси.
• Зрак који иде од предмета и пролази кроз центар кривине пада нормално на огледало, а одбија се од њега у истом правцу, само у супротном смеру.
• Зрак који полази од предмета пада у теме огледала под неким углом, одбија се под истим тим углом.

У зависности од положаја предмета и темена огледала, лик предмета може да буде реалан или имагинаран, увећан или умањен, усправан или обрнут.

У пракси се најчешће узима сферно огледало као довољно добро конкавно огледало. Пошто су елиптична и сферна огледала само делови сфере и параболоида, разлика између сферног и параболичног огледала је толико мала да се мери десетинама микрометра, али је зато велика разлика у квалитету слике коју дају.^[1]

Сферно огледало је део углачане сферне површи са рефлексионим слојем.^[2]

Елементи сферног огледала су:

• центар кривине
• полупречник кривине
• теме огледала
• главна оса
• жижа или фокус
• жижина даљина

Једначина огледала даје везу између жижине даљине и даљине лика и предмета. За сферно огледало, једначина огледала је:

${\displaystyle {\frac {1}{p}}+{\frac {1}{l}}={\frac {1}{f}}}$

Конструкција лика код конкавних сферних огледала:

Предмет се налази иза центра кривине, лик се ствара између фокуса и центра кривине.

Предмет се налази у центру кривине, лик се ствара у центру кривине.

Предмет се налази између фокуса и центра кривине, лик се формира иза центра кривине.

Предмет се налази у фокусу, лик се формира у бесконачности.

Предмет се налази између темена и фокуса, лик се формира иза огледала у пресеку продужетака одбијених зракова.

Параболично огледало је закривљеније у средини него на рубу. Попречни пресек огледала је парабола са теменом у средишту огледала. Закривљеност параболичног огледала је у свакој тачки другачија, а формула за полупречник закривљености је: ${\displaystyle R={\frac {\sqrt[{3}]{4f^{2}+x^{2}}}{4f^{2}}},}$

где је f жижина даљина огледала, а x растојање тачке од y-осе за коју рачунамо закривљеност. Очигледно је да се удаљавањем од темена огледала (тачка пресека огледала и главне оптичке осе) закривљеност смањује јер је полупречник све већи. Вредност променљиве x се креће у интервалу од нуле (теме огледала) до полупречника огледала (ивица огледала).

Формула која описује колико треба удубити стакло у свакој тачки у зависности од њеног растојања од главне оптичке осе за контролисање изгледа огледала током израде је^[3] ${\displaystyle h={\frac {D^{2}-4r^{2}}{16f}}}$

Увећање и умањење лика се израчунава тако што се даљина лика подели са даљином предмета:

${\displaystyle u={\frac {l}{p}}}$

• Конвексно огледало
• Оптика
• Огледало
• Сферна огледала
• Параболична огледала