Клеопатра Селена II (грч.Κλεοπάτρα Σελήνη, 25. децембар40. п. н. е. - 6. н.е..), такође позната као Клеопатра VIII Египатска или Клеопатра VIII била је птолемејска принцеза и једина ћерка краљице Клеопатре VII и римског војсковође Марка Антонија.[1] Била је млађа полусестра египатског краља Цезариона, сестра близнакиња принца Александра Хелија и старија сестра принца Птолемеја Филаделфа. Према донацијама у Александрији 34. п. н. е. требало је да буде краљица Либије и Киренајке.[2]
Детињство и младост
Њене родитеље Марка Антонија и Клеопатру VII поразио је римски цар Октавијан Август у бици код Акцијума 31. п. н. е. Клеопатра и Антоније извршили су самоубиство 30. п. н. е. када је Октавијанова војска ушла у Египат. Октавијан је погубио њену полу-браћу, Цезариона и Марка Антонија Антила, а Селену, Хелија и Филаделфа повео са собом у Рим. Заједно са браћом, изложена је као ратни трофеј у Риму, где су их за време тријумфа оковане вукли улицама. Ланци су били толико тешки да су једва ходали. Људи су их гађали камењем, пљували и псовали. Након тријумфа, Октавијан их је поверио својој старијој сестри и бившој супрузи њиховог оца, Октавији Млађој, која их је одгајила као своју децу.[3]
Брак
Између 26. и 20. п. н. е.Октавијан је уговорио њен брак са нумидијским принцем Јубом II, сином краља Јубе I. Селена је добила велики мираз као свадбени поклон, те је постала савезник Рима. У то време су њена браћа умрла, највероватније од маларије, због чега је Селена сада била једини живи припадник династије Птолемејида.[4] Селена и Јуба се нису могли вратити у Нумидију, која је постала римска провинција, те су послати у Мавретанију, угрожену територију где је био потребан надзор Римљана. Име престонице су променили у Цезареја, у цареву част.[5] Селена је имала велики утицај на политику свог супруга, због чега је Мавретанија цветала. Мавретанија је слала и продавала своја добра Средоземљу. Грађевине у Цезареји биле су саграђене у грчком, римском и египатском стилу.[6]
Историјски докази
О Селенином животу постоји неколико сачуваних писаних извора. Према њима, Селена је наследила упорност и гвоздену вољу птолемејских жена. Опстали су и натписи на кованом новцу: ΒΑΣΙΛΙΣΣΑ ΚΛΕΟΠΑΤΡΑ (Краљица Клеопатра, титула која је највероватније остала од њене покојне мајке) и СΕΛΕНΕ (Селена).[7] И поред великог утицаја Римљана, Селена је остала верна своме народу, никада није заборавила одакле потиче и настојала да очува наслеђе своје мајке.
Смрт
Не зна се тачан датум Селенине смрти. Откривене су кованице са Селениним ликом, које су датиране на 17. н.е. Претпоставља се да је Селена била жива да их одобри. То би значило да је Јуба оженио кападонску принцезу Глафиру за време Селениног живота. Као објашњење историчари су навели раскол између Селене и Јубе, који је поправљен након што се Јуба развео од Глафире. Већина модернох историчара одбацује ову тезу, тврдећи да потпуно романизован краљ не би узео другу жену. То би значило да је Селена већ била умрла када се Јуба други пут оженио.
За епиграф грчког епиграфичара Критагоре Митилина сматра се да је Селенин хвалоспев:[8]
Месец утону у таму уздижући се над заласком Сунца,
Јер је видела своју лепу имењакињу, Селену,
Како се спушта у Хад,
Са којом је имала заједничку лепоту њене светлости
И помешала своју таму са њеном смрћу.
Ако ова поема нема посебну лиценцу, астрономске корелације могу се употребити да се одреди датум Селенине смрти. Помрачења Месеца десила су се 9, 8, 5, и 1. п. н. е. и 3, 7, 10, 11. и 14. Догађај из 5. п. н. е. највише подсећа на опис у епиграфу, али то не мора значити да је то датум Селенине смрти. Захи Хавас, доректор Египатских Антиквитета верује да се Селена умрла 8. н.е.[9] Селена је сахрањена у Краљевском маузолеју Мавретаније у Цезареји, који је саградила заједно са Јубом и који се и данас може видети.
