Отомо је рођен 14. априла 1954. године у граду Томе, за који наводи да му је као детету био превише једноличан, па је дане проводио читајући манге.[7] Иако је имао сестре, често је читао стрипове сам, сањарећи о томе како ће их једног дана цртати. Родитељи су му допуштали да купи једну мангу месечно, па је Отомо најчешће бирао наслове које је објаљивала издавачка кућа Кобанша; као што су АстробојОсамуа Тезуке и Tetsujin 28-goМицутеруа Јокојаме. На почетку је копирао њихове стилове, али се посветио новим техникама након што је прочитао приручник за цртање манги који је објавио уметник Шотаро Ишиномори.[7]
Љубав према филмовима развио је као средњошколац. Тада је такође одлучио да жели да постане илустратор и режисер. Уредник из издавачке куће Футашаба је добио примерак једне од Отомових манги и рекао му да га контактира ако се пресели у Токио. Отомо је послушао његов предлог, и почео да ради као мангака након што је завршио средњу школу.[7]
Манга каријера
Своју каријеру као професионални мангака започео 4. октобра 1973. када је објавио A Gun Report, адаптацију романа Матео Фалконе, француског књижевника Проспера Меримеа.[8]
У периоду од 1973. до 1978. године цртао је краће стрипове за потребе часописа Weekly Manga Action. Прву мангу у жанру научне фантастике, под називом Fireball, објавио је 1979. године. Отомо никада није довршио ту мангу, али она представља прекретницу у његовој каријери. Теме из Fireball-а појавиће се у његовим каснијим и успешнијим радовима, као што је Дому, који се почео објављивати наредне, 1980. године. Публикација је трајала годину дана, али су поглавља обједињена у један том тек 1983. године. За Дому Отомо је освојио награде јапанске Асоцијације цртача, Нихон СФ[9] и Сеиун за најбољи стрип.[10]
Своју најпознатију мангу, Акира, почео је објављивати 1982. године. Испрва је планирао да буде кратка прича, од десетак поглавља, и није мислио да ће бити нарочито успешна.[7] На крају, манга се објављивала осам година, са преко сто поглавља. Ово је прва манга која је преведена на српски језик.[11]
Деведесетих година, након што је Акира завршен, радио је на једнократној причи Visitors, и мангама The Legend of Mother Sarah и Hi no Yōjin.[12] Такође је у овом периоду радио на Ди-сијевом стрипу Batman: Black & White. Уласком у 21. век радио је са Шинџијем Кимуром на сликовници Hipira-kun и на краткој манги Orbital Era.
Након земљотреса и цунамија који су погодили регион Тохоку 2011. године, Отомо је у част мештана и њихове отпорности урадио илустрацију дечака који јаше механичку златну рибицу. Цртеж се од марта 2015. године налази на првом спрату сендајског аеродрома.[13]
Године 2019. почеле су се објављивати серије збирки са свим Отомовим радовима.[14]
Филмска каријера
Отомо је са 25 година направио свој први, премда необјављени филм за који је рекао да га је научио основама.[7] Неколико година касније, 1982., радио је као карактер дизајнер на анимираном филму Harmagedon: Genma Wars. Тада се такође одлучио да ће правити сопствене филмове.[7]
Године 1987. заузео је улогу режисера, сценаристе и аниматора на антологијском анимираном филму Neo Tokio. Исте године радио је на још једном филму тог типа, Robot Carnival-у, а наредне адаптирао је своју мангу Акира у анимирани филм.
Деведесетих година радио је на анталогијском филму Memories (1995) и Gundam: Mission to the Rise (1998; у част 20. годишњице франшизе Gundam).[15] Потом је адаптирао мангу Metropolis познатог уметника Осамуа Тезуке, као и мангу Мушиши Јуки Урушибаре.[16] Режирао је и написао филм Steamboy 2004., па радио на реклами Freedom Project 2006. године. Наредне године посветио се филму SOS! Tokyo Metro Explorers: The Next, који је заснован на његовој манги SOS! Tokyo Metro Explorer.[17]
Године 2013. учествовао је у још једном антологијском филму Short Peace. Отомо је такође сарађивао са певачицом Ајом Накано. Илустровао је њен албум Warui Kuse 2014., а режирао спот за њену песму Juku-Hatachi 2016.[18] године. Такође је радио на 22. епизоди аниме серијала Space Dandy.
Стил
Почетком каријере, како каже Отомо, „популарне манге биле су гегика или спортског жанра; док тешке научне фантастике није било. Зато сам написао Дому“.[7] Испрва се држао „традиционалног манга стила,“ налик Астробоју, али се у средњој школи заинтересовао за стилове Таданорија Јокоа и Јошитароа Исаке.[7] Иако познат по реалистичности, Отомо наводи да је његов стил мешавина фантастике и реализма, јер „превелики реализам нарушава свет приче, док прекомерна фантастика утиче на њену уверљивост“. Реалистичну црту добио је цртајући своје пријатеље[19] и читајући дела француског уметника Мебијуса.[20]
За највеће јапанске утицаје наводи Осамуа Тезуку, Шотароа Ишиноморија и Мицуетруа Јокојаму. Компјутер из Fireball-а назвао је АТОМ по угледу на истоименог лика из Тезукине манге Астробој. Слично томе Ечан из Домуа инспирисан је Ишиноморијовом мангом Сарутоби Ечан, док је Акира именом и радњом инспирисан Јокојамином мангом Tetsujin 28-go и њеним главним ликом.[7] Поред њих, наводи Шигеруа Мизукија и Тецују Чибу због којих је завоело да црта позадине, поготово архитектонске елементе, због чије детаљности је познат.[21] За дизајн робота, односно мека, угледао се на продукције студија Нуе, као и уметнике Казутакуа Мијатакуа, Наојукија Ката, Такашија Ватанабу и Макота Кобајашија; као и на аниме Neon Genesis Evangelion.[7]
Утицај
Отомова утицајност у Јапану утврђена је 1979. објављивањем Short Peace збирке кратких прича. Његов рад инспирисао је мангаке као што су Хисаши Егучи, Наоки Јамамото, Макото Аида, Хироја Оку,[22][23][24]Масаши Кишимото[25] и Наоки Урасава, који је изјавио да је „Осаму Тезука створио форму, након чега су уследиле карикатуре, па је онда дошао Кацухиро Отомо и направио нови поредак“.[26]
Поред мангака, Отомо је утицао на дизајнере видео игара као што су Јуџи Хори (The Portopia Serial Murder Case и Dragon Quest), Норитака Фунамизу (Gun.Smoke и Hyper Dyne Side Arms), Цутому Фуџисава (Ninja-Kid), Хиројуки Имабајаши (Sokoban), Наото Шинада (Volguard), Џун Куријама (Psychic City), Масаши Като (Eiyuu Densetsu Saga) и др.[27] Режисери Сатоши Кон и Рајан Џонсон такође наводе Отома као велики утицај.[28][29]
Године 2017. објављена је збирка Otomo: A Global Tribute to the Mind Behind Akira посвећена Отому, у којој су се нашли радови 80 других уметника.[30] У Ангулему и Њујорку одржане су две изложбе у његову част, где су такође приказани радови уметника на које Отомо утицао.[31][32]
Дела
Манга
Колекције и издања
Година
Назив
Додатне информације
1979
Short Piece
Колекција; Оригинално објавила издавачка кућа Кисотенгаиша; Репринт урађен 1984, и увршћен у колекцију Katsuhiro Otomo Masterpiece Collection са једном додатном причом
1979
Highway Star
Колекција; доцније увршћена у колекцију Katsuhiro Otomo Masterpiece Collection
1981
Good Weather
Колекција
1981
Sayonara Nippon
Колекција; доцније увршћена у колекцију Katsuhiro Otomo Masterpiece Collection
.jpg)
