Кастрати

"Дечак из племена Кастрати", 1909.
Северна Албанија и њена племена. На мапи се налази и племе Кастрати.
Традиционално бријање глава код Кастрата и Шкријеља, цртеж Едит Дурам

Кастрати је област је у Албанији и назив истоименог племена чији припадници живе у северној Албанији.[1] Кастрати заједно са Хотима, Кељмендијима и Шкрељима сматрају се великим племенима у Малесији.[2] Племе се налази у области Велика Малесија, источно и североисточно од Бајзе, малог села у општини Кастрат.[3] Племе Кастрати се састојало само од једног бајрака.

Порекло

Према локалном предању Кастратија они потичу од Дедлија (Крста),[4] који је био брат Грча Ненадина родоначелника српског племена Кучи.[5] Забележено је да је Алекса[6] Кастрати, господар три села, године 1403. добио поклон од гувернера Скадра.[7][8] У радовима Јована Цвијића забележено је да је у једном селу Каменица (област Кастрати) већину становништва чинили су православни Срби.[9] Цвијић је такође забележио да и сами Кастрати имају предање о свом мешивотом албанско српском пореклу.[10] Порекло племена Кастрати добро је описао Барон Нопча који је о њима сакупио информације 1907. године. Према ономе што је Нопча сакупио и истраживао, сазнајемо да Кастрати потичу од претка Крста, који је живео крајем 16. века. Крсто је био пореклом из Дрекаловића у Кучима на југоистоку Црне Горе и због тога Кастрати сматрају да су повезани са Кучима. Према легенди о оснивачу племена, око 300 кућа тј. породица су потомци Дедлија Братошија[11] који је дошао из Дрекаловића у Кучима, а 200 кућа потичу од Словена, породица: Тотовић, Петровић и Пеловић.[12][13] За породицу Петровић кажу да је повезана са династијом Петровић-Његош.[14]

Географија

Кастрати се налазе у области Велика Малесија на северу Албаније, у пограничном појасу између Црне Горе и Албаније. Кастрети се граниче са следећим албанским племенским подручјима: Хоти на западу, Хоти на југозападу, Лохја и Речи на југу, Шкријељима на истоку, Кељменди на северистоку и црногорским српским племенским подручјима Кучи на западу.

Етимологија

Према Едит Дураму, има Кастрати је изведено из латинског Каструм (лат. Castrum), јер главни пут из Скадра до Дукље мора проћи кроз равницу Кастрата и морали су имати стражаре за заштиту. Према локалној легенди име Кастрати долази од Ђурђа Кастриота.[15]

Породице

Јохан Георг фон Хан је забележио 408 породица са 3.156 људи који се деле на две групе породица: планинске и равничарске. Планинске породице биле су: Мартинај, Ђокај, Тереси, Брадосои, Будиши, Куртај, Горај и Пјетровић, док су равничарске породице биле: Пута, Цопани, Хикузај, Скандсехи, Пјетросчинај, Модзети, Добровода и Алиај. Све породице су биле католичке, сем Алиаја која је била муслиманска.[16] У касном османском периоду, племе Кастрати чинило је 300 католичких и 200 муслиманских домаћинстава.[17] Иван Јастребов наводи села и породице овога краја па спомиње од села: Кастрати, Горај, Братоши, Мартинај села на каменитој заравни, на површини од два сата. Од њих села Бајца, Драгиња и Добровода су у Доњим Кастратима, у долини. Међу њима су бројна родовска имена: Петровићи, Шуровићи, значи Словени. У Горњим Кастратима је село Белецика. [18]

Религија и економија

Доминантна религија код Кастрата је католицизам.[19][20] Кастрати славе празник св. Марка, јер је он заштитник њиховог племена.[21] Кастрити се традиционално баве сточарством и пољопривредом.[22]

Иван Јастребов је записао да су живот и обичаји Дукађинаца исти као код Словена. У мало чему се разликују од Црногораца. Констатује да су то запазили и латински попови и Хекар, који су си поставили питање да ли су они можда словенског поријекла. У њихове обичаје спада да се приликом причешћа хостија залива вином у самој цркви. При одласку у цркву опскрбе се крчазима вина који иду из руке у руку оних који су примили хостију. Славе свеце по јулијанском калнедару, као и Кастриоти Светог Николу 6. децембра по грчком (јулијанском, православном) календару. Шин-коли Пљак на нови календар додају 12 дана, у селу Шпори недалеко од Масреке овог истог свеца празнују по грчком календару, а у селу Шлезри 9. мај се празнује такође по грчком калнедару. Из тога је неспорно да су Дукађини били православни хришћани. [23]

Историја

Племе Кастрати први пут се спомиње 1416. године.[24] У центру области коју настањују Кастрати некада је била рушевина Кастра римског пута који је водио од Скадра до Ороша, код Љеша.[25]

У извештају Маријана Болица из 1614. године забележено је да су Кастрати имали 50 домаћинстава и 130 људи на чијем је челу био Пренк Бити.[26]

Године 1831. током османског напада на Црну Гору, Кастрати и остала племена северне Албаније дали су подршку Црној Гори и одбили да учествују на страни Османлија.[27] Године 1832. Кастрати су се придружили црногорским снагама и поразили су Османлије на планини Хоти.[28] Према Санстефански споразум, територија племена Кастрати (заједно са територијама Хотија, Кељмендија и Груда) требало је да анексира Црна Гора, али након потписивања Берлинског споразума 1878. године ова одлука је промења, а Кастрати су остали у Османском царству.[29] Међутим, пошто су остала насељена места у Албанији формално анексирана Црна Гора, процес разграничења није био завршен. Године 1883. Кастрати, Хоти, Груда и Шкријељи су формирали још један пакт за спречавање проширења црногорских граница.[30]

Након младотурске револуције 1908. године и касније обнове османског устава, племе Шаља је дало бесу да ће да подржи устав и неће бити крвне освете између њих и осталих племена до 6. новембра.[31] Током албанског устанка 23. јуна 1911. године албанска племена и други револуционари окупили су се у Црној Гори и израдили меморандум Гече који је захтевао да Албанци имају социополитичка и језичка права, меморандум су потписали двојица из племена Кастрати.[32] У каснији преговорима са Османлијама, амнестија је додељена племенима са обећањима османске владе да ће изградити једну до две основне школе у нахији Кастрати и исплатити зараде наставницима који ћем бити додељени.[32]

Подручје које насељава племе Кастрати је било подручје борбених дејстава током балканских ратова. Током опсаде Скадра 1912—1913. године католици из племена Кастрати, Хоти и Груде су се прикључили црногорској војсци и пљачкали су и спаљивали куће муслиманских припадника њихових племена који су се повукли у османску тврђаву у Скадру.[33][34]

26. маја 1913. године, 130 лидера из племена Груда, Хоти, Клименти, Кастрати, Шкријељ је послало петицију британском адмиралу Сисилу Бернију у Скадру против припајања њихових територија Црној Гори. Делегација је упозорила да ће се непријатељство наставити уколико те области не буду "потпуне албанске".[35] На крају захваљујући утицају Аустрије, регион Кастрати био је инкорпориран у новоформирану Краљевину Албанију, иако је договорено са неким великим силама да се она додели Црној Гори.[36]

Новине крајем 1920. пишу о "више хиљада албанских породица" у околини Подгорице, који живе у тешким условима након што су избегли после борби раније те године.[37]

Референце

  1. ^ Elsie 2010, стр. 226. sfn грешка: више циљева (3×): CITEREFElsie2010 (help)
  2. ^ Istorijski glasnik. Naučna knjiga. 1960. стр. 189. Приступљено 9. 5. 2013. „У "брђане" у Малесији спадају....” 
  3. ^ Elsie, Robert (2010) [2004]. Historical Dictionary Of Albania (PDF) (2 изд.). Maryland: Rowman & Littlefield Publishing Group. стр. 226. ISBN 9781282521926. OCLC 816372706. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 10. 2014. г. „The Kastrati region is situated in the District of Malësia e Madhe east and northeast of Bajza.” 
  4. ^ Robert Elsie. стр. 70. 
  5. ^ Jireček, Konstantin (1923). Istorija Srba. Izdavačka knjižarnica G. Kona. стр. 58. Приступљено 17. 5. 2013. „По предању, родоначелник Куча био је Грча Ненадин, од чијих пет синова, Петра, Ђурђа, Тиха, Леша и Мара потичу њихова братства. Праотац Кастрата је Крсто, а Шаљана Шако; обојица су тобоже били браћа нареченог Грчина, док би Берише били потомци баш самога Грче.” 
  6. ^ Durham, Mary Edith (1928). Some clannish origins, laws and customs of the Balkans. George Allen & Unwin. стр. 22. Приступљено 14. 5. 2013. „The Kastrati were evidently a powerful clan, for in 1403 we find Alexius Kastrati headman in a list of Albanian chiefs who are rewarded by the Venetians with gifts of cloth.” 
  7. ^ Miljanov, Marko; Stojović, Milorad (1963). Sjaj legende. Grafički zavod. стр. 261. Приступљено 9. 5. 2013. „Кастрати су од Крста” 
  8. ^ Srpska akademija nauka i umetnosti (1983). Glas. стр. 109. Приступљено 9. 5. 2013. „Почетком XV века сусрећу се и клице данашњег племена Кастрати, чији је праотац био неки Крсто. Алекса Кастрати добио је 1403...” 
  9. ^ Cvijić, Jovan (1987). Sabrana dela: pt. 1. Govori i c̆lanci. Srpska akademija nauka i umetnosti. стр. 130. Приступљено 9. 5. 2013. „У најновије време сам сазнао од мог ученика Ј. Мајића да у арбанашком племену Кастрати, у селу Каменици, превлаћују православни Срби.” 
  10. ^ Cvijić, Jovan (1987). Sabrana dela: pt. 1. Antropogeografski spisi. Srpska akademija nauka i umetnosti. стр. 112. Приступљено 14. 5. 2013. „У племену Кастратима прича се да су они мешовитог порекла и српског и арбанаш- ког,...” 
  11. ^ The Tribes of Albania:History, Society and Culture. Robert Elsie. стр. 70. 
  12. ^ M. Edith Durham (2009). High Albania. ECHO LIB. стр. 466. ISBN 978-1-4068-2855-9. Приступљено 13. 5. 2013. „Kastrati. — Consisting also of about 500 houses, lies between the Licheni Hotit and the Skreli clan. 300 houses trace descent from one Delti or Dedli, who came with his seven sons from the hariak of Drekalovich of the Kuchi. This in turn traces origin from Berisha (see below). The other 200 houses trace from people already on the spot when Delti arrived. They are said to have been Slavs. All are now Albanophone and the majority Catholic, the rest Moslems.” 
  13. ^ Seltzer, Carl Coleman; Coon, Carleton Stevens; Ewing, Joseph Franklin (1950). The mountains of giants: a racial and cultural study of the north Albanian mountain Ghegs. The Museum. стр. 45. Приступљено 14. 5. 2013. „Two hundred out of the 500 houses of Kastrati are pre-invasion, and are said to be of Slavic origin.” 
  14. ^ Robert Elsie. стр. 70. 
  15. ^ Edith Durham. стр. 43. 
  16. ^ Hahn, Johann Georg (1854). Heft. Geographisch-ethnographische Uebersicht. Reiseskizzen. Sittenschilderungen. Sind die Albanesen Autochthonen? Das albanische Alphabet. Historisches. Verlag von Friedrich Mauke. стр. 192. Приступљено 9. 5. 2013. 
  17. ^ Gawrych 2006, стр. 31.
  18. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 348. Београд: Службени гласник. 
  19. ^ Ekmečić, Milorad (1989). Stvaranje Jugoslavije 1790-1918. Prosveta. стр. 121. Приступљено 9. 5. 2013. „...кастрати били су католици..” 
  20. ^ Istorijski glasnik. Naučna knjiga. 1960. стр. 189. Приступљено 9. 5. 2013. „Кастрати су одреда католичке вере” 
  21. ^ Modern Greek Studies Yearbook. University of Minnesota. 1992. стр. 26. Приступљено 13. 5. 2013. 
  22. ^ Glasnik Jugoslovenskog Profesorskog Drustva. 1924. стр. 37. Приступљено 9. 5. 2013. „Кастрати су земљорадници и сточари” 
  23. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 381. Београд: Службени гласник. 
  24. ^ Elsie, Robert (2010) [2004]. Historical Dictionary Of Albania (PDF) (2 изд.). Maryland: Rowman & Littlefield Publishing Group. стр. 226. ISBN 9781282521926. OCLC 816372706. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 10. 2014. г. Приступљено 1. 7. 2018. 
  25. ^ Šufflay, Milan (2000). Izabrani politički spisi. Matica hrvatska. стр. 136. Приступљено 9. 5. 2013. „Kastrati, kojima je embrio sjedio kod ruševina rimskog "Kastra" (tabora, Iminacium?) viđenih još g. 1559. na cesti Skadar - Oroši” 
  26. ^ The Tribes of Albania; History, Society and Culture. Robert Elsie. стр. 69. 
  27. ^ Stojančević, Vladimir (1990). Srbija i oslobodilački pokret na Balkanskom poluostrvu u XIX veku. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. стр. 103. Приступљено 9. 5. 2013. „Овога пута, северноалбанска племена Клементи, Хоти, Груди и Кастрати солидарисали су” 
  28. ^ Brestovci, Sadulla (1983). Marrëdhëniet shqiptare--serbo-malazeze (1830-1878). Instituti Albanologjik i Prishtinës. стр. 260. Приступљено 9. 5. 2013. „A sledece godine albanska plemena (Hoti, Kastrati, Grude, Kelmendi) pomogle su crnogorskim plemenima da poraze turksu vojsku na Hotskoj Gori.” 
  29. ^ Димић, Љубодраг; Borozan, Đorđe (1999). Југословенска држава и Албанци. Службени лист СРЈ. стр. 123. ISBN 978-86-355-0440-7. Приступљено 9. 5. 2013. „...тако да су племена Кастрати, Климеити, Хоти, Груде била припо]ена Црно] Гори. Али, на Берлинском конгресу” 
  30. ^ Miller, William (2012). The Ottoman Empire and Its Successors 1801-1927. Routledge. стр. 356. ISBN 9781136260469. Приступљено 12. 5. 2013. 
  31. ^ Gawrych 2006, стр. 159.
  32. ^ а б Gawrych, George (2006). The Crescent and the Eagle: Ottoman rule, Islam and the Albanians, 1874–1913. London: IB Tauris. стр. 186—187. ISBN 9781845112875. 
  33. ^ Srejović, Dragoslav; Gavrilović, Slavko; Ćirković, Sima M. (1983). Istorija srpskog naroda: knj. Od Berlinskog kongresa do Ujedinjenja 1878-1918 (2 v.). Srpska književna zadruga. стр. 248. Приступљено 9. 5. 2013. „Пут до пред сам Скадар био је слободан. Црногорској војсци придружила су се албанска католичка племена Груди, Хоти и Кастрати, преко чијег је земљишта пролазила војска, и тако је њена позадина Оила обезбеђена.” 
  34. ^ Škerović, Nikola P. (1964). Crna Gora na osvitku xx [i.e. dvadesetog] vijeka. Naučno delo. стр. 581. Приступљено 12. 5. 2013. „Албанска католичка племена Груди, Хоти, Кастрати, преко чијег земљишта су прелазиле црногорске трупе у правцу Скадра, пристала су уз црногорске трупе и испред њих, све до српског насеља Враке, испред самог Скадра, попалила и опљачкала куће оних својих муслиманских саплеменика који су напустили своје домове и одлучили да се ставе под заштиту турских трупа у Скадру.” 
  35. ^ Vickers, Miranda (1999). The Albanians: A Modern History. I.B.Tauris. стр. 73. ISBN 9781860645419. Приступљено 12. 5. 2013. 
  36. ^ Ehrlich, Lambert; Vrečar, Marija (2002). Pariška mirovna konferencia in Slovenci 1919/20. Inštitut za zgodovino Cerkve pri Teološki fakulteti Univerze v Ljubljani. стр. 201. Приступљено 9. 5. 2013. „Vsled vpliva Avstrije se albanski plemeni Klementi in Kastrati nista priključili Črni gori, in tudi ob Bojani seji je odreklo na...” 
  37. ^ Агонија једног племена. "Политика", 11. дец. 1920

Литература

  • Istorijski glasnik. Naučna knjiga. 1960. стр. 189. Приступљено 9. 5. 2013. „У "брђане" у Малесији спадају....” 
  • Elsie (2010) [2004]. Historical Dictionary Of Albania (PDF) (2 изд.). Maryland: Rowman & Littlefield Publishing Group. стр. 226. ISBN 9781282521926. OCLC 816372706. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 10. 2014. г. Приступљено 1. 7. 2018. „KASTRATI. Northern Albanian clan and traditional clannish region.”