Пласманом у Евролигу, а потом и у полуфинале Еврокупа, остварена је један од најуспешнијих сезона црвено-белих на европској сцени. По први пут у историји клуба одбрањен је национални куп, док се у домаћем првенству поново дошло до финала. У Јадранској лиги Звезда је у регуларном делу сезоне била убедљиво прва на табели. Ипак, у полуфиналу завршног турнира је поражена од каснијег освајача лиге - загребачке Цибоне.
Прелазни рок
У овој сезони наставља се постепен напредак Звезде како на спортском тако и на организационом плану, пре сввега због учешћа у Евролиги. По први пут у историји Звезде један странац продужава уговор и то Демаркус Нелсон.[1] Тим остаје без главног носиоца Игора Ракочевића, али убрзо се потписују Бобан Марјановић,[2]Јака Блажич[3] и Блејк Шилб, и прикључују три јуниора Тејић, Ребић и Ристић. Непосредно пред почетак сезоне долази и Чарлс Џенкинс, а уместо Савовића тиму се прикључује Иван Раденовић. Традиција промена играча током сезоне се наставила пре свега отказом Шилбу, одласком Ристића на колеџ као и одласком Цветковића на позајмицу у МЗТ. Место њих у клуб се враћа Тадија Драгићевић и потписује осредњи играч Липовиј из Украјине.
О сезони
У Евролиги клуб постиже запажене резултате. Остварене су одличне игре пре свега на домаћем терену док су за мало измакле победе пре свега над Макабијем, који постаје шампион Евролиге, али и над Панатинаикосом и то у продужетку. Једини је Макаби у Тел Авиву успео да рутински победи Звезду док су све остале утакмице биле неизвезсне до самог краја. Ипак у тешкој групи постаје једини клуб који са 4 победе није успео да се пласира у "топ 16". Међутим наставља такмичење у Еврокупу где је направила веома запажен успех пласманом у полуфинале. Остају забележене феонаменалне атмосфере у Комбанк арени током четвртфинала и полуфинала, када 24.232 звездина навијача прбијају рекорд у посећености свих УЛЕБ-ових такмичења. Одлични резултати у Европским такмичењима су подигли Црвену звезду на УЛЕБ-овој листи, и постаје најбољи клуб са ових простора.[4] У АБА лиги су у лигашком делу забележени најбољи резултати у историји и заузето је прво место у лигашком делу. Међутим у борби за трофеј, у полуфиналу финалног турнира Звезда губи од Цибоне која је и освојила трунир. Међутим, с обзиром да је Цибона због финансијских проблема одустала од Евролиге, борд овог такмичења је одлучио да Црвена звезда у наредној сезони буде директан учесник овог такмичења, а не да иде у квалификације.[5] Успех Звезде је увећан чињеницом да је по први пут одбрањен домаћи куп, и то победом над екипом Мега Визуре резултатом 81:80.[6] Ипак сенку на веома успешну сезону је бацио пре свега пораз од Цибоне у АБА лиги али и не освајање домаће лиге. Иако је Супер лигу започела одличним резултатима после прекида због поплава, тим захтвата велики пад. Ипак успева да се домогне финала у којем и поред победе у првој утакмици, губи од Партизана. Звезда је одиграла добро све док се по устаљеном сценарију противнички тим није повукао са терена[7] и тиме повећао притисак на судије, а након овог Звезда није успела да се врати у игру и доживела три узастопна пораза.
Звезда је остварила запажене резултате у Евролиги. Њени играчи Демаркус Нелсон и Бобан Марјановић проглашени су по једном за најкориснијег играча кола. Ипак остала је једини тим који са четири победе се није пласирао у ТОП 16.
Након испадања из Евролиге, Црвена звезда је забележила веома запажене резултате у Еврокупу. Успела је да се пласира у полуфинале ового такмичења, а Демаркус Нелсон је био члан иделане петорке.
Полуфинале је обележила друга утакмица која се играла у Комбанк арени. Тада је забележена највећа посета у било којој кошаркашкој утакмици одиграној под покровитељством УЛЕБ-а, као и рекорд саме Арене.[8] Звезда је јурила заостатак од -3 из првог меча. На само 20 секунди пре краја меча Будивељник је стигао до изједначења. Међутим, тада се азиграо Чарлс Џенкинс чијим поенима Звезда стиже до +3 и самим и продужетка, а затим постиже и 19 од 21 поена свог тима и одводи Црвену звезду у полуфинале.[9]