Ир је у грчкој митологији било име више личности.

• Према Хигину, био је Демонасин супруг и отац Аргонаута Еуридаманта и Еуритиона.^[1] Био је Акторов син. Он је умилостивио Пелеја због убиства брата, али је током лова на Калидонског вепра, Пелеј случајно убио Еуритиона. Као надокнаду, Пелеј му је био понудио овце, али их Ир није прихватио. Према савету пророчишта, Пелеј их је пустио да лутају својом вољом; међутим, поклао их је вук. Претворен је у стену, која је у каснијим временима приказивана на граници између Локриде и Фокиде.^[2]
• У Хомеровој „Одисеји“ и према Аполодору, био је просјак, који је био уз Пенелопине просиоце, па га је Одисеј убио по свом повратку у Итаку.^[1] Заправо, пошто је Одисеј био прерушен, Ир се усудио да га вређа.^[3] Описан је као брбљивац који је покушао да отера Одисеја. Пошто није успео у намери, изазвао га је на песничење. То је забављало Антиноја и он је обећао богат оброк победнику и место за трпезом, заједно са просиоцима. Када је Ир видео Одисејеве мишиће, устукнуо је, али више није могао да се повуче. Одисеј га је оборио једним ударцем, али га није тада усмртио, јер није желео да привуче сувише пажње на себе. Просци који су ово посматрали, нису крили да их цела ситуација забавља. Према Роберту Гревсу, Ир је био само надимак просјака, јер је попут богиње Ириде, био свима на услузи. Ово име и јесте мушки облик од имена Ирида.^[4] Заправо, он је, попут поменуте богиње, био гласник Пенелопиних просилаца.^[2] Ирово друго име је било Арнеј.^[1]

Латинско име ових личности (Irus) је назив за род шкољки.^[5]

Латинична ознака (Ir) је симбол елемента иридијума.^[6]