Ирачка републикнска гарда је била језгро ирачке војске. Првобитна је основана као лична стража Садама Хусеина, али је проширена у велику војну јединицу. Распуштена је након ивазије Ирака 2003.
Било је око 80.000 до 100.000 војника у самој Републиканској гарди и додатних 15.000-20.000 војника у Специјалној републиканској гарди. Не рачунајући војнике СРГ, Републиканска гарда је имала 2 корпуса, који су се састојали од једне пешадијске дивизије, једне дивизије специјалних снага, две механизоване дивизије и 3 оклопне дивизије. Специјална републиканска гарда се сатојала од 4 бригаде и две команде.
Републиканска гарда је била регуларна, униформисана групација, за разлику од паравојних Садамових Федајина.
Пре инвазије Ирака 2003, Републиканска гарда је била смештена дуж реке Тигар, северно и јужно од Багдада. СРГ је била смештена дуж Тигра, јужно од престонице.
2002. је јављено да Републиканска гарда и Федајини тренирају борбу у урбаном окружењу и герилски рат. Широко је распрострањено мишљење да се бивше снаге Републиканске гарде одане Садаму Хусеину још увек боре као герилски побуњеници након инвазије Ирака.
Распоред
Први (северни) корпус Републиканске гарде
Друга Медина оклопна дивизија
Пета Багдад механизована дивизија
Седма Аднан пешадијска дивизија
Други (јужни) корпус Републиканске гарде
Ал Нида оклопна дивизија
Шеста Небучаднезер механизована дивизија
Прва Хамураби оклопна дивизија
Ал Саква дивизија специјалних снага
Бригада специјалних снага
Падобранска бригада
Морнаричка бригада
Разне командоске јединице
Специјална републиканска гарда
Прва бригада (Обезбеђење)
Друга бригада (Борба)
Трећа бригада (Борба)
Четврта бригада (оклпопна)
Команда ваздушне одбране (два пука, три батерије)
Тенковска команда (два пука)
2. априла2003, амерички бригадни генерал Винсент Брукс је изјавио да је дивизија Багдад Ирачке републиканске гарде ”уништена”. Ирачки министар информисања Мохамед Саед ал-Сахаф је одговорио да је то још једна америчка ”лаж”.