Ираку, познати и као Мбулу на свахилију, су кушитски народ који живи у регионима Аруша и Мањара у северној Танзанији, у близини Велике раседне долине и јужно од области Нгоронгоро. Број становника 2001. године био је процењен на 462.000^[1]. Ираку језик припада групи јужних кушитских језика који су грана афроазијске породице језика.^[2] Главно подручје концентрације становништва из Ираку народа је Мама Исара на Мбулу висоравни. Ово подручје је познато по интензивнијој пољопривреди и представља „острво“ у окружењу мање интензивне пољопривреде.^[3] Подручје у околини града Карату у региону Аруша је такође насељено углавном припадницима Ираку народа.

Скорија генетичка истраживања су указала на неке елементе етногенезе Ираку народа. Њихов аутосомални ДНК је испитан у свобухватној студији генетике афричких народа Tishkoff et al. (2009), где њихов генетички профил указује на порекло из првог таласа миграција јужних Кушита (предака Иракуа, Горова, Бурунгеа и Мбугуа), који су се кретали на југ из Етиопије, кроз Кенију до Танзаније где су данас настањени. Ираку нису примили много утицаја банту или нилотских народа и њихов генетички профил одражава углавном карактеристике јужнокушитских народа^[4]. У корист овом објашњењу иде висок степен ендогамије која се примећује у Ираку народу.