Инјекција (неправилно ињекција, инекција) начин је инфузивног уноса течности у тело, обично шприцом и шупљом иглом којом се пробада кожа до одговарајуће дубине довољне да се лековити или други материјал за третман убризга на жељено место у телу. Инјекција прати парентерални пут администрације; то значи да је примена неким путем осим дигестивног тракта. Пошто процес инхерентно укључује малу рану пункције на телу (с различитим степенима бола[1][2] у зависности од типа инјекције и локације, типа медикације, ширине отвора игле и вештине индивидуалца који обавља захват), страх од игала је честа фобија.
У неким случајевима, термин инјекција се користи синонимно с термином инокулација — чак и у истој болници неки радници их могу разликовати а неки не. Ово не би требало да изазове забуну; фокус је на ономе шта се инјектира/инокулира, не на терминологији процедуре. Такође, реч инјекција веома често означава течност или бочицу/посуду односно лек који се даје уместо саме процедуре.
^Harrison, D; Stevens, B; Bueno, M; Yamada, J; Adams-Webber T; Beyene, J; Ohlsson A. (2010). „Efficacy of sweet solutions for analgesia in infants between 1 and 12 months of age: a systematic review.”. Archives of Disease in Childhood. 95 (6): 406—13. PMID20463370. doi:10.1136/adc.2009.174227.
^ аб„Injection safety”. Health Topics A to Z. World Health Organization. Приступљено 29. 7. 2017.