Инерцијални систем референције или инерцијални референтни систем је референтни систем (координатни систем у односу на ког се посматра кретање) који време и простор описује као хомогене, изотропне и временски независне. Физички закони имају исти облик у свим инерцијалним системима.

У кинематици, инерцијални систем референције су референтни системи у којима важе Њутнови закони. Инерцијални систем референције је координатни систем који се налази или у стању мировања или у стању равномерног линеарног кретања. Системи референције који се не крећу равномерно (убрзавају), или који ротирају, спадају у неинерцијалне системе референције.^[1]

Из једног у други инерцијални референтни систем лако се прелази коришћењем Галилејевих трансформација при кретању у Њутновој механици или преко Лоренцових трансформација у специјалној релативистичкој механици.

Ако референтни систем није инерцијалан, за њега се каже да је то неинерцијални систем референције.

Алберт Ајнштајн је специјалну теорију релативности засновао преко инерцијалних референтних система. Постулати специјалне теорије релативности су:

1. Физички закони исто изгледају у свим инерцијалним системима референције.
2. Брзина светлости у вакууму има увек исту вредност у свим инерцијалним референтним системима.  

Иако физички закони имају исти облик у свим инерцијалним референтним системима, брзине и силе могу имати различите вредности у различитим инерцијалним референтним системима, али су у истим односима тако да сви физички закони и даље важе.

У односу на избор инерцијалног референтног система^[2]:

• Кретање
• Специјална теорија релативности