Илија Пламенац |
---|
Илија Пламенац, војвода и војсковођа Срба из Црне Горе |
Датум рођења | 1821. |
---|
Место рођења | Црна Гора |
---|
Датум смрти | 6. март 1916.(1916-03-06) (94/95 год.) |
---|
Место смрти | непознато, Црна Гора |
---|
Илија Пламенац (1821 – 6. март 1916)[1] био је црногорски војвода и војсковођа.
Биографија
Био је син поп Михаила Пламенца. Рођен је у Бољевићима, Црмници. Поријеклом је из црмничког племена Бољевићи. Породица Пламенац је дала неколико значајних личности из историје Црне Горе.
Извјесно вријеме се школовао у Цетињском манастиру; учио се код Димитрија Милаковића. Имао је током живота три чина: православни свештеник, војвода и министар војни. Иако су га целог живота звали „поп Илија”, он је престао бити свештеник кад се по други пут оженио.[2] Написао је своје мемоаре.[3]
Пламенац је био човјек је од повјерења књаза Николе.[2] Прво је постао капетан па војвода, војсковођа. Он је по државном шематизму 1869. године: члан Сената као војвода и војени управитељ.[4]
Командовао је црногорском војском у биткама на Крњицама 1862, на Фундини 1876. године, затим на Маљату и у борбама за ослобођење Бара и Улциња.
Био је министар одбране Црне Горе од 1879. до 1905. и градоначелник Подгорице.[5][6] Био је први командант града Никшића, по ослобођењу од Турака. Од 1894. године је први председник Књижевног друштва Горски вијенац.
Одликовања
- Орден Светог Георгија, Русија, III степен[7]
- Орден Светог Георгија, Русија, IV степен[7]
- Орден Свете Ане, Русија, II степен[7]
- Орден Светог Станислава, Русија, IV степен[7]
- Породични Орден Светог Петра[7]
- Орден гвоздене круне, Аустрија, III степен[7]
- Орден Франца Јозефа, Аустрија[7]
- Орден таковског крста са мачевима, IV степен, Србија[7]
- Орден Легије части, Француска, IV степена[7]
- Орден Светог Мауриција и Лазара, Италија[7]
- Орден Светог Александра Невског, Бугарска[7]
- Орден књаза Данила I[7]
- Обилића медаља[7]
- Сребрна медаља за храброст за јунаштво[7]
- Споменица рата 1876-1878[7]
Галерија
Референце