Злостављање деце је према савременим концепцијама последица насиља у породици које спада у најтеже облике трауматског искуства из детињства са трајним последицама по целокупан, посебно емоционални, развој детета. Форме злостављања деце могу бити: физичко, емоционално, сексуално и комбиновано. Свака од наведених форми злостављања има подгрупе са исходом који указује на неопходност примарне превенције, али и адекватних облика заштите и терапије како злостављене деце тако и злостављача. Савремено законодавство посебно штити злостављану децу, о чему постоје одговарајући национални и међународни законски прописи.
Литература
Crist, T. A. J.; Washburn, A.; Park, H.; Hood, I.; Hickey, M. A. (1997). „Cranial Bone Displacement as a Taphonomic Process in Potential Child Abuse Cases”. Ур.: Haglund, W. D. & Sorg, M. A. Forensic Taphonomy: the Postmortem Fate of Human Remains. Boca Raton: CRC Press. стр. 319—336.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника (веза)