Зечји трн
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Fabales
Породица:	Fabaceae
Потпородица:	Faboideae
Племе:	Trifolieae
Род:	Ononis
Врста:	O. spinosa
Биномно име
Ononis spinosa L.
Синоними
Ononis antiquorum Ononis arvensis Ononis campestris Ononis legitima Ononis vulgaris Rouy pro parte

Зечји трн или гладиш, гладушац, бијели трн, бодеж, иглица, вучитрн, грмотрн (лат. Ononis spinosa) је биљка из породице лептирњача или махунарки (Fabaceae).

Порекло научног имена:

• име рода води порекло из грчког језика onos = магарац и oninemi = користити, у смислу магарећа трава;
• име врсте из лат. spinosus што значи трновит.

Вишегодишњи жбун са добро развијеним главним кореном који је жилав, тврд и користи се као лековити део ове биљке. Стабло је јако разгранато са полуусправним или усправним гранама које су покривене обичним или жлездастим длакама. Бочни изданци се завршавају трновима. Цветови су појединачни или ређе у паровима са ружичастим круничним листићима који су прошарани тамније обојеним жилицама. Цветови су такође покривени жлездастим длакама. Могу се и они користити за припремање чаја, мада је то ређе.

Као дрога користи се корен (ononidis radix) који се из природе сакупља у јесен или рано пролеће само од старијих биљака. Садржи:

• етарска уља,
• гликозиде,
• сапонизиде,
• мало танина,
• калцијум и др.

У народној медицини се користи код реуматских обољења, за избацивање мокраћне киселине из организма, код цревних обољења (хемороиди, крварење), болести мокраћних путева.

• Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
• Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
• Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
• Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
• Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
• Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
• Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
• Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
• Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
• Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
• Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
• Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
• Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Зечји трн на Викимедијиној остави.

• Bionet škola^{[мртва веза]}