PROFILPELAJAR.COM

Зграде у улици Краља Петра бр. 2 и 4
Зграде у улици Краља Петра бр. 2 и 4
	Зграде у улици Краља Петра бр. 2 и 4 у Параћину.
Опште информације
Место	Параћин
Општина	Параћин
Држава	Србија
Време настанка	тридесете године 20. века
Тип културног добра	Споменик културе
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе Крагујевац
	www.kulturnonasledje.com

Зграде у улици Краља Петра бр. 2 и 4 у Параћину заједно представљају непокретно културно добро као споменик културе.^[1]

Зграда у улици Краља Петра бр. 2 у Параћину (Кућа Нешића)

Зграда у улици Краља Петра бр. 2 или Кућа Нешића у Параћину је једноспратна пословно – стамбена грађевина постављена на угао улице, тако да представља визуелну доминанту при улазу у стару трговачку чаршију. Зграду је пројектовао тада млади архитекта Предраг Зрнић као стилски компромис постулата Модерне и Постакадемизма, како у декоративним елементима, тако и у схватању волумена, форме и функционалкности.

Градња је започета 1929. године на имању Војислава Нешића, а завршена је 1930. године.

Постављена је на трапезастој парцели и својим габаритом је у потпуности покрива. У приземљу се налазе локали окренути према главној улици, док су помоћне просторије и магацини окренути према споредној улици и реци. На спрату је стан са улазом из главне улице.

Угао куће наглашава тамбур са куполом и балкон у нивоу првог спрата. Декорацију главне фасаде чине ритмично распоређени отвори на спрату које одвајају траке са плитко канелованим пиластрима. Први спрат је од приземља одвојен подеоним венцем, а изнад је наглашен кровни венац са атиком. Трећа фасада окренута према споредној улици, решена је једноставним функционалним елементима (балкон у нивоу првог спрата), ослобођена декоративних елемената.

Зграда у улици Краља Петра бр. 4

Зграда у улици Краља Петра бр. 4 саграђена је као наменски објекат за Параћинску трговачко–занатску банку, познату и као банка Боже Главичког. Изграђена је на самом почетку четрдесетих година 20. века, на парцели Војислава Нешића. Интересантно је да тада, по урбанистичким условима (податак из Уговора о продаји плаца), ова зграда није смела да надвиси зграду до ње, што је вредан податак за историју урбанистичког развоја Параћина.

Зграда је габаритно монументална, рађена у духу академизма који карактеришу еклектички архитектонски елементи. У настојању да остави монументални утисак, пројектант је слободније применио класичне стилове, смело уводећи у скулптуралну декорацију – фигуралне представе по угледу на римске и снажне античке стубове. Применио је ренесансну хоризонталну поделу главне фасаде, маске у тимпанонима надпрозорника и наглашени балкон на првом спрату изнад улаза. Посебна пажња посвећена је ентеријеру који је такође богато украшен.