Подручја заражена вирусом еболе у западној Африци дана 14. априла2014.Вирус еболе снимљен електронским микроскопом.Истраживачи док раде са вирусом еболе облаче посебна одела која спречавају ширење заразе.Истраживачи су дошли до обећавајућих резултата са вакцином за еболу.
Истраживачи су дошли до обећавајућих резултата са вакцином за еболу. Амерички доктор заражен еболом, Кент Брентли, показује знаке опоравка након што је приммио две дозе експерименталног серума против еболе. Дозе је примила и хуманитарна радница Ненси Рејтбол чије се стање такође стабилизовало.
Па ипак, лек за овај вирус још нема. Избијање ове епидемије у свету, према проценама лекара, највеће је у последњих 40 година.[1]
Дијаграм који показује развој епидемије еболе.
Ширење вируса
Аеромедицински изолатор за евакуацију оболелих од заразних болести
Зараза се шири физичким додиром са већ оболелом особом, преко крви или телесних течности. Велики проблем у Африци је то што тамошња традиција и култура помажу ширењу: мртво тело је најопасније, а ритуално, на сахрани, сви руком дирају мртваца, прелазећи руком преко слузнице устију и носа. У Европи је ситуација другачија, болесници су на дистанци од здравих људи, посебно кад симптоми укључују повраћање, дијареју и крварење.
Лека за еболу још увек нема, а лечење је симптоматско, углавном се своди на спречавање дехидратације. Доктори могу покушати да направе услове како би имунолошки систем заражених људи има најбоље услове да се сам брани. С друге стране, тамошњем афричком становништву је тешко објаснити да је реч о болести, а не о проклетству или злим духовима.
Предузете мере по државама
Гвинеја
Дана 25. марта Светска здравствена организација је саопштила да Министарство здравља Гвинеје пријавило епидемију еболе у четири југоисточна округа. Дан пре тога, 24. марта, је регистровано 86 случајева, укључујући 59 са смртним исходом. Недељу дана касније је амерички Центар за контролу и превенцију болести послао петочлани тим да помогне Министарству здравља Гвинеје и СЗО у решавању овог проблема.
Мислећи да је заражен вирусом, лекари без граница су затворили своје центре за лечење у мају, оставивши мале групе особља да руководи Мацента регионом. Упркос томе, велики број нових случајева се у том подручју јавио крајем августа. Према речима Марка Понсина, координатора лекара без гранива, да су нови случајеви углавном забележени код особа који су се вратили у Гвинеју из суседних држава, Либерије и Сијере Леоне.
Дана 18. септембра 2014. је пријављено да су нађена мртва тела људи из тима гвинејски здравствених и владиних званичника, заједно са пар локалних новинара. Они су се бавили сузбијањем ширења заразе, као и обавештавању о актуелностима, а пронађени су убијени, брутално закланих ножевима и мачетама у градском тоалету, у насељу у близини Нзерекоре. Ових осам радника су убили локални становници након што су се краће препирали због присуства здравствених радника у њиховом окружењу.[2]
Велики број становника из те области верују да здравствени радници намерно шире заразу, док други сматрају да болест уопште не постоји. Самим тим, ускоро су избили нереди у граду Нзерекоре јер су се шириле гласине да су се мештани разболели када су здравствени радници прскали околину ради деконтаминације.
.gif)
.jpg)
