Владао је од 22. јануара1901. до своје смрти 1910. Био је први владар из династије Сакс-Кобург и Гота наследивши у педесетдеветој години своју мајку краљицу Викторију.
Оженио се 10. марта1862. данском принцезом Александром (1844—1925), ћерком данског краља Кристијана IX. Са њом је имао шесторо деце, три ћерке и три сина:
Принц Алберт Виктор, војвода од Кларенса и Авондејла (8.1.1864—14.1.1892)
Краљ Џорџ V од Уједињеног Краљевства (3.6.1865—20.1.1936)
Принцеза Лујза, краљевска принцеза и војвоткиња од Фајфа (20.2.1867—4.1.1931)
Принцеза Викторија Александра од Уједињеног Краљевства (6.7.1868—3.12.1935)
Принцеза Мод од Велса (26.11.1869—20.11.1938), удата за норвешког краља Хакона VII (1872—1957, краљ 1905-1957)
Принц Александар Џон од Велса (6.4.1871—7.4.1871)
Пред његов долазак на трон био је познат по многобројним аферама, био је као принц од Велса умешан у два судска процеса: Први пут 1870. наведен је као главни разлог развода једне даме из високог друштва, други пут 1891. био је сведок у процесу код недозвољених забавних игара.
Због његовог карактера а и личних интереса, његова мајка краљица Викторија држала га је намерно што је могуће дуже и даље од владајућих обавеза.
Уз помоћ шведског краља Карла XV1868. постаје Едвард члан удружења Слободних зидара, и већ 1874. постаје велики мајстор у тој масонској ложи. Захваљујући Едвардовом ангажовању повећава се број чланова на 3000.
По доласку на трон Едвард се одрекао титуле великог мајстора.
За време његове владавине је 1904. потписана Срдачна Антанта, уговор којим су разграничене енглеске и француске колоније у северној Африци и практично онемогућавајући будуће ратове између ових двеју држава.
Едвард је био страствени пушач, умро је 6. маја1910. од једне прехладе коју је задобио током једне шетње, а која је допринела погоршању његове болести (хроничног бронхитиса) од чега је патио.