|
Доње Крњино
Доње Крњино је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу у подножју Јеремијиног брда. Према попису из 2022. било је 138 становника.
Демографија
У насељу Доње Крњино живи 231 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 48,3 година (47,8 код мушкараца и 48,8 код жена). У насељу има 90 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих пет узастопних пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости [3]
|
|---|
|
м |
| |
|
| ? |
4 |
|
|
2 |
| 80+ |
2 |
|
|
3 |
| 75—79 |
11 |
|
|
19 |
| 70—74 |
16 |
|
|
13 |
| 65—69 |
12 |
|
|
8 |
| 60—64 |
10 |
|
|
12 |
| 55—59 |
5 |
|
|
6 |
| 50—54 |
11 |
|
|
7 |
| 45—49 |
16 |
|
|
6 |
| 40—44 |
5 |
|
|
8 |
| 35—39 |
9 |
|
|
6 |
| 30—34 |
5 |
|
|
6 |
| 25—29 |
10 |
|
|
3 |
| 20—24 |
7 |
|
|
5 |
| 15—19 |
5 |
|
|
9 |
| 10—14 |
7 |
|
|
7 |
| 5—9 |
4 |
|
|
7 |
| 0—4 |
3 |
|
|
2 |
| Просек : |
47,8 |
|
|
48,8 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
| Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
| Број домаћинстава
|
83
|
88
|
98
|
114
|
108
|
109
|
90
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
| Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
| Број домаћинстава
|
13
|
35
|
11
|
10
|
13
|
7
|
0
|
1
|
0
|
0
|
3,01
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
| Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
| Мушки
|
128
|
31
|
76
|
16
|
4
|
1
|
| Женски
|
113
|
17
|
73
|
22
|
1
|
0
|
| УКУПНО
|
241
|
48
|
149
|
38
|
5
|
1
|
Становништво по делатностима које обавља
| Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
| Мушки
|
58
|
11
|
0
|
0
|
18
|
| Женски
|
22
|
2
|
0
|
0
|
19
|
| УКУПНО
|
80
|
13
|
0
|
0
|
37
|
| Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
| Мушки
|
1
|
9
|
3
|
0
|
2
|
| Женски
|
0
|
0
|
0
|
0
|
0
|
| УКУПНО
|
1
|
9
|
3
|
0
|
2
|
| Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
| Мушки
|
0
|
3
|
3
|
3
|
0
|
| Женски
|
0
|
0
|
0
|
0
|
1
|
| УКУПНО
|
0
|
3
|
3
|
3
|
1
|
| Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
| Мушки
|
0
|
0
|
0
|
5
|
| Женски
|
0
|
0
|
0
|
0
|
| УКУПНО
|
0
|
0
|
0
|
5
|
Галерија
-
Мостић преко реке Лужнице
-
Поглед са брда према Шљивовичком вису
-
Пут према Пироту (главна улица)
-
Уличица и мостић
-
Доње Крњино, центар села
-
Доње Крњино, заселак Рид
-
Улаз у село
-
Центар села и Задружни дом
-
Поглед из Горњег Крњина
-
Доње Крњино центар села
-
Етно мотив из села Доње Крњино
-
Двоколица етно
-
Бунар етно
Занимљивости
- Између Првог светског рата и Другог светског рата Доње Крњино као и многа околна села доживљава „демографски бум“ тако да су породице имале велики број деце и то од петоро до десеторо деце. Живело се у заједничким домаћинствима са по 20-30 укућана.
- Током Другог светског рата Доње Крњино је било под влашћу „Бугарских окупатора“ тако да је била успостављена власт од стране Бугарске и организовано школовање на бугарском језику. Старији мештани се сећају да је 8. априла 1941. године падао снег и да су тога дана бугарске трупе ушле у село.
- Педесетих година 20. века почиње миграција становништва. Људи су се селили „трбухом за крухом“ тако да је логично било да се иде на школовање или на „печалбу“ у Бабушницу, Пирот или Ниш али је интересантно да се велики број тада младих мештана селио за Београд. Тако је шездесетих година из сваке породице у Доњем Крњину бар по један потомак отишао за Београд да тамо живи и ради, оснује породицу и на крају тамо и остане.
- У селу су мештани живели по махалама а породице (фамилије) су биле познате по надимцима за поједине „фамилије“ које у ствари чине родослов. Надимци за фамилије су добијани по неком „истакнутом претку“, занимању или слично а за неке речи је тешко наћи извор. Неке од познатих „фамилија“ су: „Милћарци“, "Шереметови", "Николчинци", "Гзинци", "Руменини", "Врзачови", "Белавинци", "Колерћини", "Млаџинци", "Њањини", "Марјановићи", "Качаревци", "Ђигарови", "Пејчићи", "Линовци", „Корубанци“, „Бобовелинци“, „Џоринци“, „Папуџије“, „Грданови“, „Панајотовци“, „Ђермановци“, „Ребинци“, „Џуклинови“ и „Ћириџије“. И данас се поједине породице-фамилије познају по својим "старим коренима“.
- Имања која припадају мештанима: њиве, виногради, баште, травњаци, воћњаци и шуме; размештена су на падинама брда са леве и десне стране реке Лужнице. Интересантна су имена делова сеоског атара: Орловац, Ливађе, Грујина бара, Скоковје, Рид, Селиште, Ледине, Главињинци, Врвине...
Референце
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
- Тодоровић Негован. Горња Лужница. година. 2012. ISBN 978-86-83663-14-9. . Издавач Народна библиотека Бабушница
Спољашње везе
|
|
.svg)
