У овом контексту, слободан члан, означен са const не зависи од променљиве x. Израз у загради је облика (x − const). Дакле, полазни трином ax2 + bx + c се трансформише у
где треба одредити и .
У математици је допуна до потпуног квадрата основна алгебарска операција која се често без посебног наглашавања примењује у различитим рачуницама са квадратним полиномима.
је могуће записати у облику квадрата бинома чија се два прва члана поклапају са датим:
Квадрат овог бинома се разликује од полазног тринома само у вредности слободног члана. Зато се може записати
где је константа. Управо овај поступак се назива допуном до потпуног квадрата.
Примери:
Немонични трином
Уколико је коефицијент уз квадратни члан различит од нуле
потребно је најпре факторисати полином у облику производа коефицијента a и квадратног тринома, и затим допунити добијени монични трином до потпуног квадрата.
Пример:
Захваљујући овоме, могуће је произвољан квадратни полином записати у облику
Формула
Резуктат примене технике се може записати у облику формуле. У општем случају:[1]
бројеви и се могу схватити као декартове координате темена параболе. То значи да је x-координата осе симетрије, а је минимална (или максимална, ако је a < 0) вредност квадратне функције.
Другим речима, график функције ƒ(x) = x2 је парабола чије је теме у координатном почетку (0, 0). График функције ƒ(x − ) = (x − )2 је парабола померена удесно за чије је теме у тачки (, 0), као што је приказано на горњој слици. Осим тога, график функције ƒ(x) + = x2 + је парабола померена дуж y-осе на позитивну страну за , те јој је теме у тачки (0, ), као што је приказано на другој слици. Кобиновањем хоризонталног и вертикалног померања добија се ƒ(x − ) + = (x − )2 + што је парабола померена удесно за и горе за са теменом у тачки (, ), као што се може видети на трећој слици.
Решавање квадратних једначина
Допуна до потпуног квадрата се може користити за решавање произвољне квадратне једначине. На пример:
У првом кораку се полазни трином допуни до потпуног квадрата:
Затим се примени формула за разлику квадрата:
Одатле је
па су решења полазне једначине
Ово се може применити на произвољну квадратну једначину. Када је коефицијент уз x2 различит од 1, први корак ће бити дељење једначине са тим коефицијентом: погледати, на пример, не-монични случај.
Ирационални и комплексни корени
За разлику од метода који користе факторизацију једначине, поуздану само у случају када су корени рационални, допуна до потпуног квадрата ће утврдити корене квадратне једначине чак и тада када су они ирационални или комплексни. На пример, дата је једначина:
Након допуне до потпуног квадрата биће
па је
Значи да су корени
што се може записати и са
Једначине чији су корени комплексни могу се решавати на исти начин:
Немонична једначина
Уколико је потребно решити квадратну једначину чији водећи коефицијент није једнак јединици, најпре је треба поделити са тим коефицијентом:
Друге примене
Интеграција
Ова техника се може користити за израчунавање било ког интеграла облика
уз употребу основних једнакости:
На пример, нека је дат интеграл:
Допуном до потпуног квадрата тринома у имениоцу добија се:
Добијени интеграл се може израчунати коришћењем сменеu = x + 3:
Комплексни бројеви
Уколико су у изразу
z и bкомплексни бројеви, z* и b* су њихови конјугати, и нека је cреалан број. Употребом идентитета |u|2 = uu* могуће је записати дати израз на следећи начин:
одакле се јасно види да је у питању реалан број. Запис следи из следећег низа једнакости:
У следећем изразу
нека су a, b, c, x, и yреални бројеви, и нека је a > 0 и b > 0, онда се полазни израз може приказати као квадрат апсолутне вредности комплексног броја. Ако се дефинише
биће
па је
Геометријско објашњење
Нека је потребно применити ову технику на следећу једначину
Како x2 представља површину квадрата странице x, а bx представља површину правоугаоника са страницама b и x, процес допуне до потпуног квадрата се може представити визуелно помоћу одговарајућих четвороуглова.
Уколико се квадрат x2 и правоугаоник bx једноставно наместе тако да формирају већи квадрат, испоставиће се да њему фали један део. Члан (b/2)2 који се додаје на обе стране горње једначине представља управо површину недостајућег ћошка, одакле и потиче фраза „допуна до потпуног квадрата“.[2]
Варијација технике
Као што се обично наводи, допуна до потпуног квадрата подразумева додавање трећег члана, v 2 на прва два члана развијене формуле за квадрат бинома:
чиме се добија прави квадрат. У неким ситуацијама потребно је додати средњи члан, или као 2uv или −2uv, на израз облика:
чиме се поново добија потпуни квадрат.
Пример: збир позитивног броја и његове реципрочне вредности
Како важи
следи да је збир позитивног броја x и његове реципрочне вредности увек већи или једнак 2. Како је квадрат реалног израза увек већи или једнак нули, добија се наведено ограничење; јендакост са 2 се постиже само онда када је x = 1, чиме се елиминише квадратни сабирак.