Дивљи купус

Brassica oleracea
дивљи купус
Научна класификација уреди
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Rosids
Ред: Brassicales
Породица: Brassicaceae
Род: Brassica
Врста:
B. oleracea
Биномно име
Brassica oleracea
Дивљи купус на Викимедијиној остави.

Дивљи купус (Brassica oleracea) је двогодишња врста биљке из породице купуса (Brassicaceae). Генетички је веома сродна са неколико врста из рода Brassica, а као основна карактеристика сличности узима се исти број хромозома (n = 9).

Природни ареал распрострањења дивљег купуса и сродних биљака обухвата кречњачке стене на обалама Медитерана и западне Европе. Сама врста Brassica oleracea распрострањена је на обалама северне Шпаније, западне Француске и јужне и југоисточне Британије[1]. Услед дуге историје гајења и култивисања ове врсте ареал је проширен на територије свих континената. Поједине гајене сорте ове врсте су једногодишње или вишегодишње.

Опис биљке

Дивљи купус у првој години формира „главицу"[2] — скраћено стабло са густом розетом изграђеном од великих и дебелих листова, у којима се складишти велика количина воде. Током друге године, ускладиштена вода и хранљиве материје из главице користе се за даљи раст стабла. Доњи листови су широки, плавичастозелени, горњи су дугуљасти, по ободу наборани. Стабло у другој години је у ствари дршка цвасти (класа), висине до 1,7 m[2], задебљала при основи. Цветови су бројни, жуте боје.

Гајење

Иако се генерално сматра да се дивљи купус узгаја више хиљада година, о овом узгоју пре античког доба нема много података. Теофраст је писао о три тада познате сорте купуса: дивљем купусу, купусу са глатким листовима и купусу са набораним листовима[3].

До данас је узгојен велики број сорти (култивара) дивљег купуса, које се могу разврстати у седам група (које код неких аутора имају таксономски статус подврсте):

  • група Acephala, или B. oleracea var. acephala, у коју спада раштан (раштика)
  • група Alboglabra, или B. alboglabra, у коју спада каи-лан (кинески броколи)
  • група Botrytis, или B. oleracea var. botrytis, у коју спадају карфиол и романеско
  • група Capitata, или B. oleracea var. capitata, B. oleracea var. bullata и B. oleracea var. sabauda, у коју спадају купус, црвени купус, кељ
  • група Gemmifera, или B. oleracea var. gemmifera, у коју спада прокељ
  • група Gongylodes, или B. oleracea var. gongylodes, у коју спада келераба
  • група Italica, или B. oleracea var. italica, у коју спада броколи

Поједини аутори сматрају да нису све гајене сорте купуса настале од врсте B. oleracea, па наводе врсту B. montana као могућу родитељску врсту за кељ и купус, врсту B. rupestris за келерабу, а врсту B. montana за карфиол и броколи[4].

Галерија гајених сорти

  • купус
    купус
  • кељ
    кељ
  • карфиол
    карфиол
  • броколи
    броколи
  • прокељ
    прокељ
  • келераба
    келераба
  • кувани раштан
    кувани раштан
  • каи-лан
    каи-лан

Референце

  1. ^ Rakow G. 2004. Species Origin and Economic Importance of Brassica. In: Pua EC, Douglas CJ. (eds) Springer. ISBN 978-3-540-20264-6
  2. ^ а б Николић В. 1972. Род Brassica L. У: Флора СР Србије III (уредник Јосифовић М).
  3. ^ Zohary & Hopf 2000, стр. 199.
  4. ^ Snogerup S. 1980. The wild forms of the Brassica oleracea group (2n = 18) and their possible relations to the cultivated ones. In: Tsunoda S, Hinata K, Gomez-Campo C (eds) Brassica corps and the wild allies, biology and breeding. Japan Scientific Societies Press, Tokyo. pp 121—132.

Литература