Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
Губар (лат.Lymantria dispar) је врста лептира (Lepidoptera) из породице Erebidae и највећа је штеточина лишћарских шума и воћњака, која се јавља периодично у великом броју (пренамножење или градација губара) када изазива голобрсте на стотинама и хиљадама хектара шумских површина и милионима воћних стабала.
Животни циклус
Губар има једну генерацију годишње. Женке полажу јаја у касним летњим месецима и врста презимљава у овом стадијуму. Јаја су положена у већим групама и заштићена сетама. Са порастом температуре еклодирају младе гусенице, и у првом ступњу су прводиног интегумента, а изражене су црне, крупне папилозне основе сета. У зависности од пола и спољашњих услова, губар се пресвлачи до 7 пута.[1] Како гусеница расте, задобија своје препознатљиве карактеристике. На средини развојног пута медиодорзално су најуочљивија жута поља. У каснијим ступњевима, интегументом дорзално доминирају крупне јарке папиле: предњи парови плаве и задњи парови црвене боје. Латерално од главене капсуле, изражене су и папиле првог торакалног сегмента које носе дуге сете сакупљене у репиће. Главена капсула је маркирана и двема крупним пругама налик на очи.[2]
Штеточина
Штете у шумарству су сушење дрвећа, смањење прираста и поремећај у газдовању шумама. Штете у пољопривреди су брст на разним пољопривредним културама посебно у воћарству због смањења урода и сушења стабала. Поред ових директних (економских) штета далеко веће су еколошке штете које је понекад и тешко израчунати.
Исхрана
Губар је полифагна штеточина, чије су гусенице могу хранити лишћем преко 100 врста биљака, али у појединим подручјима свог распрострањења он преферира одређене биљне врсте. У континенталном делу то су, пре свега, храстови, затим граб, буква, брестови и друго, а од воћака јабуке и шљиве. Губар, у недостатку хране, може обрстити и четинаре (смрчу, јелу и борове). Значај ове штеточине је и у томе што представља једног од првих биотских узрочника у процесу сушења храстових шума у Србији, као примарна штеточина.
Галерија
♀
♂
Мере сузбијања губара
Губар се може сузбијати применом механичких и хемијских мера у стадијуму јајета и применом авиосузбијања у стадијуму гусенице.
Сузбијање губара у стадијуму јајета спроводи се применом: механичких мера - које подразумевају скидање (стругање) губаревих легала заједно са делом мртве коре оштрим предметом, сакупљање у посуде или џакове и спаљивање на за то одређеним местима и хемијских мера - које подразумевају натапање губаревих легала петролејом, (прије препаратима на бази ди-нитро-орто-креозола (ДНОЦ-а), који је сад забрањен за употребу због отровности по човјека и топлокрвне животиње) или нафтом којој се додаје мало битулита ради појачања боје, сунђером причвршћеним на штап дужине два или више метара зависно од места полагања јаја - легала.
Сузбијање губара у стадијуму гусенице спроводи се применом авиометоде, односно авиотретирањем коришћењем биолошких препарата. Авиотретирање као метод сузбијања спроводи се у пролеће када се из јаја развију гусенице и третирање се врши у млађим ларвеним ступњевима (најбољи ефекти су кад се третира други стадијум).
Које ће се методе сузбијања применити зависи од интензитета напада, висине положених легала и пре свега здравственог стања популације губара.
_Female.jpg)
