Гробље свемирских летелица у јужном делу Тихог океана.

Такозвано гробље свемирских летелица је област у јужном Пацифику 3.900 km југоисточно од Велингтона (главног града Новог Зеланда)^[1], где се већ дуже време из орбите одлажу свемирске летелице. Најзначајнији примери који су наменски деорбитирани на ову локацију су свемирска станица Мир и скоро сви руски бродови за снабдевање Прогрес.^[2] Ова локација одабрана је за ову намену због своје забачености, односно, јер близу ове локације нема људских насеобина које би биле угрожене уласком летелица у атмосферу.

Од других свемирских летелица за које се рутински користи ова локација издвајају се аутоматски бродови за снабдевање МСС: јапанска летелица H-II^[3] и Аутоматски брод за снабдевање (МСС) који користи агенција ЕСА.^[4][5][6]

Најбоље документовани улазак неке летелице у атмосферу на овој локацији био је повратак аутоматског брода за снабдевање агенције ЕСА, који су снимили чланови посебне експедиције ове и агенције НАСА у септембру 2008. године. То је био крај прве мисије ове летелице до МСС.

Жил Верн, како је брод носио назив, се одвојио од МСС 5. септембра 2008. и изманеврисао се до орбите 5 km испод МСС. Летелица је остала у овој орбити све до 29. септембра.^[7] Тог дана, у 10.00.27 UTC, Жил Верн спровео је прво паљење мотора за излазак из орбите у трајању од 6 минута, а затим још једно паљење у 12.58.18 UTC у трајању од 15 минута. У 13.31 летелица Жил Верн почела је да улази у горње слојеве атмосфере на висини од 120 km, и у наредних 12 минута спровела је контролисани улазак у атмосферу^[8] и распала се над јужним Пацификом, југозападно од Тахитија, као што је и планирано.^[4] Овај улазак у атмосферу снимљен је и фотографисан помоћу два авиона који су се наменски налазили у тој области како би се прикупили важни подаци. Кратак филм о документовању повратка Жила Верна у атмосферу може се видети у галерији испод.