Градска (Црна Трава)

Градска
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ОпштинаЦрна Трава
Становништво
 — 2022.Пад 170
Географске карактеристике
Координате42° 52′ 18″ С; 22° 23′ 33″ И / 42.871666° С; 22.3925° И / 42.871666; 22.3925
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина961 m
Градска на карти Србије
Градска
Градска
Градска на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Градска је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 170 становника.

Прошлост

Место је 1879. године било у Власотиначком срезу. Ту је записано 34 куће са 160 душа, од којих нико није писмен, а број пореских глава износи 63.[1]

Настанак села и порекло становништва

На крајњем изданку косе између Вигњишта и Мале Градске, постоји узвишење и на њему зидине у виду бетонских утврђења. Народ ово место назива Римски град.

Легенда каже да су овај град у далекој прошлости подигли и у њему живели Латини. Задржали су се овде дуже време и некако састављали крај с крајем, али посебне тешкоће им је причињавао недостатак пијаће воде. Зато су морали да прокопају канал и воду доводе из плане (планина која дели Градску од ужи део Црне Траве).

Једнога дана како се то у легенди наводи, наиђу неки освајачи и нападну град. Али сви напади су остали беспомоћни. Град се није дао освојити. У међувремену нека баба научи освајаче да се послуже лукавством. Посаветује их да добро назобе магаре, па кад ожедни да га пусте горе у Плану да тражи воду. Тако и учине. Жедно магаре пронађе воду у планини и напије се. Али том приликом освајачи поруше канал и Латине оставе без воде, који због жеђи нису могли дуже издржати у граду, те их непријатељ лако победи и уништи. За овај град (Римски-Латински) код Орашачке Чуке није везано само порекло имена Градске, већи и многе друге анегдоте и легенде као на пример постоји прича да су Римљани (Латини) са једне стране дубодолине, од Орашачке долине прелазили на другу до Бранкове Чуке, помоћу дебелог и дугачког платна.

Постоји и једно друго предање о имену овог села. Пошто је његов средишњи део био густо насељен, а куће збијене на малом простору („цело село било укуп“), то је насеље давало изглед малога града- отуда данашњи назив Градска. Што се тиче насељавања Градске држи се да су преци данашњег становништва населили село 1706. године када је куга („чума“) харала у Македонији и овде, или 1764.године када је куга-„чума“ харала у свету и овде допрла. У Црној Трави је било десетковано становништво Бисинске Махале. Стога њени становници одлуче да беже од „проклетог места“. Бежали су у три правца и што даље да их „чума не види и по њих пође“. По схаватању тадашњих становника од „чуме не страдају само при прелазу реке“. Стога су желели да што више долина и река прођу. Једни одоше и настанише у Градску (Бисини), друга група у Ново Село (Грделичка клисура), а трећа група настани Батановце (Толевите, централни део села Црне Траве).

Демографија

У насељу Градска живи 276 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (39,7 код мушкараца и 49,2 код жена). У насељу има 119 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,83.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 738
1953. 755
1961. 867
1971. 837
1981. 638
1991. 434 432
2002. 337 341
2011. 255
2022. 170
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
 335 99,40%
Бугари
  
 2 0,59%


Становништво према полу и старости[4]
м
ж
? 1
  
  
 0
80+ 1
  
  
 3
75—79 5
  
  
 11
70—74 10
  
  
 15
65—69 18
  
  
 18
60—64 9
  
  
 14
55—59 8
  
  
 12
50—54 8
  
  
 11
45—49 18
  
  
 10
40—44 11
  
  
 8
35—39 16
  
  
 15
30—34 12
  
  
 7
25—29 9
  
  
 10
20—24 5
  
  
 6
15—19 20
  
  
 6
10—14 10
  
  
 5
5—9 9
  
  
 2
0—4 10
  
  
 4
Просек : 39,7 49,2
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 106 107 146 178 165 130 119
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 23 42 15 22 9 4 4 0 0 0 2,83
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 151 59 86 5 1 0
Женски 146 31 88 25 2 0
УКУПНО 297 90 174 30 3 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 68 15 0 0 5
Женски 21 11 0 0 3
УКУПНО 89 26 0 0 8
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1 32 4 2 1
Женски 0 0 1 1 0
УКУПНО 1 32 5 3 1
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 4 2 2
Женски 0 0 0 4 1
УКУПНО 0 0 4 6 3
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 0
Женски 0 0 0 0
УКУПНО 0 0 0 0

Референце

  1. ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе